Piše: Bosiljka Vukanić*
Iako politički narativi često naglašavaju razlike, svakodnevni problemi poput nestašice vode, zagađenja životne sredine, nezaposlenosti i odlaska mladih podjednako pogađaju i Albance i Srbe u regionu Peći.
Svakodnevno preovladavaju vesti koje opisuju političko stanje na Kosovu, velike reči „velikih“ ljudi, veliki razgovori koji ne rešavaju ništa. Te iste vesti čitaju Srbin iz Goraždevca i Albanac iz Počešća koji tokom leta, nekoliko meseci nemaju vodu od 8 do 18 časova. Obojica noću ne mogu da spavaju zbog buke koju proizvode ilegalne separacije peska. Obojica ne mogu da zaliju njive jer Bistrica ima sve manje vode. Obojica svakodnevno čiste smeće ispred svojih dvorišta koje prolaznici bacaju iz automobila, i obojica nemaju uveče sa kime da popričaju jer su im deca otišla negde po belom svetu da traže svoju sreću i bolju budućnost. Kada se njih dvojica negde sretnu, neće pričati o tome kako su protekli izbori na Kosovu ili kako je prošao dijalog Beograda i Prištine, već će pričati o tome kako je rodila pšenica ove godine, kako je grad uništio useve ili kako su leta sve toplija, a zime sve blaže, kako su nam zagađeni voda, vazduh i zemlja, ili kako su im ćerke i sinovi čekali na posao 20 godina. Sile koje oblikuju naše svakodnevne živote se ne obaziru na to ko smo mi ili kako se identifikujemo. Rupa na putu će oštetiti svako vozilo, bez obzira na kvalitet ili cenu, isto tako i svakodnevni problemi pogađaju svakog čoveka bez obzira na to kako se preziva ili koju religiju ispoveda.
Kosovo se već godinama suočava sa visokom nezaposlenošću i odlaskom mladih. Na Kosovu živi oko 1,1 milion stanovnika radnog uzrasta. Od njih je svega 43,2% ekonomski aktivno (zaposleni ili traže posao), dok je zaposleno samo 38,6%. Tokom 2024. godine Kosovo je napustio 37.451 stanovnik. Goraždevac je u poslednjih deset godina napustilo oko 100 stanovnika. Mnogi mladi na Kosovu ne vide dovoljno perspektive za svoju budućnost i razmišljaju o odlasku. Oni koji ostaju najčešće to čine zbog posla, porodice ili snažne povezanosti sa svojim rodnim mestom. Dugotrajna nezaposlenost i osećaj neizvesnosti često negativno utiču na mentalno zdravlje mladih, povećavajući rizik od anksioznosti i depresije, zbog čega mnogi odlazak vide kao priliku za bolji i sigurniji život. Odlazak mladih i obrazovanih ljudi sa Kosova dovodi do gubitka radno sposobnog stanovništva, ubrzava demografsko starenje i predstavlja ozbiljan izazov za dugoročni privredni i društveni razvoj.
Zagađenje životne sredine predstavlja veliki problem za zdravlje ljudi na Kosovu. Priroda ume da bude nemilosrdna, a ukoliko je budemo uništili, ona će za sobom odvesti sve ljude, bilo da žive u Gračanici, Vitomirici ili Đakovici.
Stanovnici regiona Peći piju vodu iz Bistrice, reke koja se godinama intenzivno eksploatiše vađenjem peska i šljunka. Takva eksploatacija menja rečno korito, ugrožava biljni i životinjski svet, ali i negativno utiče na bezbednost i kvalitet života lokalnog stanovništva. Pored toga, Bistrica je ozbiljno zagađena, jer se na brojnim mestima u njeno korito odlaže otpad. Poljoprivrednici koji navodnjavaju njive vodom iz Bistrice često se žale da zajedno sa vodom do njihovih useva stižu papuče, dečje igračke, plastične kese, lopte i drugi otpad. Iako redovno uklanjaju smeće, ono se neprestano zadržava na njivama na kojima se uzgajaju pšenica, kukuruz, krompir i druge poljoprivredne kulture. Ti usevi se kasnije koriste za ishranu ljudi i stoke ili se prodaju na tržištu, što dodatno otvara pitanje bezbednosti hrane i zaštite životne sredine.
Godine 2019. stanovnici Goraždevca, Ponoševca, Vragovca i Babića organizovali su šest protesta ispred novoizgrađenog pogona kompanije „Swiss“, zbog sumnje da je na toj lokaciji uskladišten hemijski otpad. Građani su od predstavnika kompanije tražili dokaze o prirodi otpada koji je dopremljen, ali ih nikada nisu dobili. Sumnja na prisustvo hemijskog otpada predstavljala je problem za sve zajednice koje žive u blizini postrojenja i, makar na kratko, ujedinila ih je u zajedničkom zahtevu za zdravijom i bezbednijom životnom sredinom, pre svega zbog budućnosti njihove dece.
Kosovo je prostor koji jednako dele svi ljudi, bez obzira na to da li se mole u džamiji, crkvi ili katedrali, priroda koja nas okružuje ne prepoznaje razlike, a zagađenje nema granice.
Jedan od najvećih problema sa kojima se stanovnici Goraždevca i još tridesetak mesta u okolini Peći već godinama suočavaju jesu restrikcije vode. One se najčešće uvode tokom letnjih meseci i traju i do 12 sati dnevno, nekada tokom dana, a nekada tokom noći. Stanovnici ovih mesta zato vodu skladište u buradima, flašama i balonima kako bi je koristili u periodima kada je nema.
U 21. veku, ljudi u savremenom društvu i dalje su prinuđeni da se kupaju vodom zagrejanom na šporetu i da pripremaju hranu koristeći vodu koju su prethodno sakupili u flašama i drugim posudama. Restrikcije vode ozbiljno utiču na svakodnevni život, higijenu i, posredno, na zdravlje stanovništva. Iako ove godine restrikcije još nisu uvedene, građani i dalje strahuju da bi se taj problem mogao ponovo pojaviti.
Drugi veliki problem jesu stalni nestanci struje. Loša elektroenergetska mreža, izgrađena pre nekoliko decenija, popušta čak i pri manjim promenama vremena. Kada tokom hladnih zimskih noći nestane struje, mrak i hladnoća ne prave razliku.
Godinama unazad u kosovskom društvu širi se narativ o razlikama koje su navodno nepremostive. Međutim, onog trenutka kada zatvorimo uši pred političkim huškanjem, shvatamo da živimo u realnosti koja je često surova prema običnim ljudima – realnosti u kojoj nam presušuju reke, mladi odlaze, a životna sredina se zagađuje. Iako je identitet veoma važan za sve građane Kosova, put ka boljoj budućnosti leži u prevazilaženju takvih razlika. Kada se složimo da zajedno menjamo sredinu u kojoj živimo na bolje, to će značiti i bolji suživot. Ako su problemi ti koji nas ujedinjuju, onda bi to trebalo da budu i rešenja tih problema. Sigurna budućnost ne leži u simbolima koji nas razlikuju, već u spremnosti da zajedno uredimo svet u kojem živimo.
(Autorka je diplomirala engleski jezik i književnost i završila master studije iz iste oblasti. Živi i radi u Goraždevcu (Peć) kao profesorka engleskog jezika u Gimnaziji “Sveti Sava”)