Danas se navršava 12 godina od usvajanja Ustava Republike Kosovo. U vreme kada je ovaj Ustav donet, odmah nakon proglašenja nezavisnosti, zbog političkih okolnosti, rasprava o detaljima Ustava bila je i nemoguća i možda smatrana nepotrebnom.
Danas, 12 godina kasnije, neophodno je da reflektujemo o potrebama i prazninama ovog Ustava. Generalno, kada govorimo o socijalnoj pravdi, radničkim pravima, socijalnoj dobrobiti, rodnoj ravnopravnosti i zaštiti životne sredine, Ustav Republike Kosovo često je tih, opšti i ima konzervativan pristup. Na primer, u Preambuli Ustava, obavezujemo se da “Kosovo bude država ekonomske dobrobiti i društvenog prosperiteta.” Međutim, u konkretnim odredbama koje se bave ovim pitanjima, Ustav se zadovoljava opštim garantovanjem prava, ali ne i promovisanjem mehanizama koji obezbeđuju mogućnost ostvarivanja tog prava. U članu 49 garantuje se pravo na rad i sloboda svakog da izabere svoj poziv. Međutim, nigde se ne obavezuju javni organi da promovišu zapošljavanje i da garantuju da svaki građanin ima mogućnost ostvarivanja prava na rad. U istom pravcu, javni organi nigde nisu obavezani da preuzmu odgovornost za zaštitu radne snage.
Isto važi i za rodnu ravnopravnost. Član 7, koji govori o vrednostima Republike, obezbeđuje rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti za oba pola u javnom životu na Kosovu. Međutim, i ovde imamo pasivan pristup garantovanju prava, bez eksplicitne obaveze javnih vlasti da intervenišu kako bi ispravile nepravdu i istorijski utemeljenu nejednakost u odnosima između polova i njihovoj vezi sa opštim dobrom.
Ustav Republike Kosovo ne obavezuje javne vlasti da preduzmu mere za promovisanje prava svakog pojedinca na stanovanje i da stvore uslove koji omogućavaju svakome da ima mogućnost da sebi obezbedi smeštaj.
Kada je reč o životnoj sredini, Ustav pokazuje određeni stepen progresivnosti u garantovanju prava građana da učestvuju u odlukama koje se tiču životne sredine u kojoj žive (Član 52). Međutim, ono što Ustav traži od javnih institucija jeste da prilikom donošenja odluka uzmu u obzir uticaj na životnu sredinu. Ovde bi javne institucije trebalo da budu obavezane da svakom građaninu garantuju pravo na zdravu životnu sredinu.
Ovo su neka važna pitanja koja bi trebalo da budu uključena u Ustav Republike Kosovo, a koja bi taj Ustav transformisala u jednu društvenu povelju koja promoviše i garantuje kolektivna prava, socijalnu pravdu i jednakost za sve. Garantovanju pojedinačnih prava trebalo bi da se dodaju i elementi promocije i zaštite kolektivnih prava.