Institut za socijalne politike „Musine Kokalari“ izražava solidarnost sa svedočanstvom Batona Grezde, koji radi kao kuvar.
Vredi ceniti hrabrost i građansku odgovornost Batonija koji je, uprkos mogućim posledicama po svoj rad, odlučio da javno osudi činjenicu da su radnici u njegovom sektoru primorani da rade bez ugovora o radu, ili da im se ne uplaćuju penzijski doprinosi i prekovremeni rad. Ne zaboravljajući zloupotrebe, pa sve do obaveze čišćenja kupatila ili obavljanja privatnih usluga za vlasnike.
Ali Batoni ne govori samo u svoje ime. Postoji mnogo takvih radnika u različitim sektorima privrede koji se tretiraju na ovaj način, kao da su vlasništvo vlasnika. To je ekstremna nejednakost koja se gradi u privredi Republike Kosovo, gde se kapital akumulira direktno kroz ugnjetavanje radnika, neplaćanje njegovog rada i zloupotrebu njegovog položaja.
Još gore, Batonija i njegove kolege niko ne štiti. Država je na strani vlasnika, dok ostali radnici ćute iz straha. Čak i oni eksploatisani. Ali pošto su sami, osećaju se nemoćno.
Republici Kosovo hitno su potrebni sindikati koji su mnogo jači u članstvu, mnogo aktivniji u angažovanju, mnogo jasniji i odlučniji u artikulaciji i zahtevima. Veliki broj radnika danas nije sindikalno organizovan. Sektori koji najviše zapošljavaju (kao što su građevinarstvo, bankarski sektor, maloprodaja, proizvodna preduzeća, ugostiteljstvo) su gotovo potpuno neorganizovani u smislu sindikata. Sindikat privatnog sektora (čudno ime i oblik organizovanja, gotovo je privatni sektor homogen) nije ni blizu dovoljnog broja. U međuvremenu, ti isti sektori su šampioni eksploatacije radnika.
U međuvremenu, Republika Kosovo ima gotovo potpuno impotentan Inspektorat. Prvo, ima premalo inspektora u odnosu na potrebe. Drugo, postoji mnogo radnika koji su imali zahteve Inspektoratu i koji krive korupciju kao glavni problem inspektora. Nije bitno da li su ova iskustva pojedinačnih radnika istinita ili ne. Očigledna istina je da javne institucije na Kosovu nikada nemaju radnika u centru. I u svakoj situaciji su na strani vlasnika (i na strani nekih vlasnika).
Ali sam inspektorat nije dovoljan. Kosovu je hitno potreban specijalizovani sud za rad. Sud koji se bavi isključivo pitanjima radnih odnosa i poštovanjem prava radnika. Tako ova pitanja mogu postati prioritet našeg pravosudnog sistema. U suprotnom, ona se stalno zanemaruju dok ne zastare. A sa druge strane, aktivni i glasni sindikati koji okupljaju radnike kako bi ih osnažili i udružili njihove kapacitete za socijalnu i sudsku borbu u korist radnika.
Stoga, javne institucije nužno moraju igrati ulogu arbitra između kapitala i rada, kako bi se osiguralo da se prema radnicima postupa na dostojanstven i ravnopravan način.