Energetska kriza koja je zahvatila svet, a posebno Evropu, počela je snažno da se oseća i u regionu. Jedna od prvih zemalja koja je ozbiljno pogođena ovom krizom je Albanija, čija je vlada već neko vreme počela da govori i da usvaja mere za ublažavanje velikog negativnog uticaja koji ova kriza može imati na dobrobit građana.
Kriza je počela da se oseća i na Kosovu, i to na indirektan način. Već neko vreme primećujemo porast cena osnovnih potrošačkih proizvoda, što je delimično posledica rasta cena derivata. Kao što je poznato, veći deo potrošnje na Kosovu dolazi iz uvoza. U tom pogledu, svaka promena u cenama energije u zemljama porekla utiče i na tržište Kosova. Drugi veliki uticaj ove krize na Kosovu sada se vidi u cenama naftnih derivata. Povećanje cene nafte značajno utiče na mnoge druge sektore društvenog života, poput transporta, koji dodatno utiče na cenu osnovnih proizvoda.
Međutim, očekuje se najveći negativni uticaj će se odraziti na tarife električne energije. Iako Kosovo može obezbediti proizvodnju električne energije po niskoj ceni tokom zimskih meseci, naša potražnja za energijom značajno raste u poređenju sa proizvodnim kapacitetima. Ako uporedimo samo prethodne tri godine, vidimo da je uvoz električne energije nadmašio izvoz za stotine GWh tokom prvog i četvrtog kvartala svake godine. Tokom zimskih meseci ove godine, biće neophodan uvoz električne energije, a taj uvoz po pet puta većoj ceni (prema zvaničnicima KEDS-a) kao posledica krize, učiniće električnu energiju veoma skupom kada se tarife budu revidirale u aprilu naredne godine. Globalne prognoze pokazuju da će energetska kriza trajati najmanje do juna sledeće godine.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, domaćinstva čine 60% ukupne potrošnje energije, dok potrošači čine 9%, a ostatak potrošnje pripada komercijalnim korisnicima, industriji i javnim preduzećima. Naravno, krize – kakve god da su – a naročito energetska kriza, najviše pogađaju porodice sa niskim prihodima. Prema podacima obezbeđenim od Poreske administracije Kosova (ATK), oko 11 hiljada osoba u Kosovu ostvaruju mesečne prihode koji ne prelaze 80 evra, dok približno 100 hiljada drugih osoba imaju mesečne prihode između 80–250 evra. Takve plate nisu ni približno dovoljne da pokriju troškove života čak i bez ove energetske krize i rasta cena potrošačkih proizvoda. A biće apsolutno nedovoljne da se pokrije novi, povećani trošak života.
Vlada Republike Kosova treba da ovu krizu prati sa ozbiljnošću i da na vreme preduzme mere za sanaciju njenih troškova. Zahtev Vlade da se izbegne grejanje na električnu energiju imao bi smisla samo ukoliko bi alternative bile bolje. Danas u Kosovu, alternative za grejanje domaćinstava osim električne energije mogu biti samo ugalj i drvo. Njihova cena će rasti sa porastom potražnje. Štaviše, grejanje na ugalj tokom zimskih meseci postaje jedan od najvećih zagađivača vazduha u naseljenim mestima na Kosovu, posebno u Prištini. A upotreba drvenih goriva ostaje jedan od glavnih uzroka uništavanja šuma na Kosovu.
Dok zemlje poput Albanije, ali i zemlje Evropske unije, već počinju da preduzimaju mere u tom pravcu, na Kosovu ne postoji nikakva javna debata o suočavanju sa krizom.
Zemlje Evropske unije su izdvojile stotine miliona evra kako bi ublažile udar energetske krize. Velika Britanija je izdvojila 680 miliona evra; Francuska 580 miliona evra; Grčka 500 miliona evra, i tako redom. U međuvremenu, Vlada Albanije je predstavila Plan reagovanja sa sledeće tri tačke:
1. Garantovanje neprekidnog snabdevanja električnom energijom za sve.
2. Zaštita porodica i malih preduzeća od rasta cena električne energije.
3. Obezbeđivanje potrebnog likvidnog fonda za interakciju sa tržištem električne energije, uključujući državne suverene garancije i fondove od 100 miliona evra za OSHEE krajem ove godine i 100 miliona evra početkom naredne godine.
Hitno je da Vlada Republike Kosova usvoji krizni plan za suočavanje sa energetskom krizom. Potrebno je što pre obezbediti neprekidno snabdevanje električnom energijom za domaćinstva i našu privredu, održavati pristupačne cene, naročito za porodice u potrebi, kao i voditi računa da energetska kriza ne naruši nepovratno likvidnost i poslovanje naših preduzeća kako bismo sačuvali radna mesta.
Prishtina, 21. oktobar 2021