Piše: Mentor Selimi*
Svake godine sve više mladih iz Dragaša donosi tešku odluku da napuste svoju domovinu. Oni ne odlaze zbog etničkih, kulturnih ili jezičkih razlika. Većina njih odlazi jer ne vide sigurnu budućnost za sebe u zemlji u kojoj su odrasli. Ovaj fenomen je postao jedan od najozbiljnijih izazova za razvoj Dragaša i za budućnost svih lokalnih zajednica.
Kosovo i dalje gubi hiljade građana svake godine zbog migracija. Iza ovih brojeva stoji dublja stvarnost: većina onih koji odlaze su mladi. U Dragašu, ovaj fenomen utiče ne samo na nevećinsku zajednicu (Gorani i Bošnjaci), već i na većinsku zajednicu (Albanci).
U razgovorima sa mladima često se čuje ista zabrinutost: nedostatak posla, ograničene mogućnosti za profesionalni razvoj i osećaj da rad i talenat nisu dovoljno cenjeni. Mnogi mladi ljudi završavaju studije ili stručno osposobljavanje i suočavaju se sa stvarnošću u kojoj su izgledi za izgradnju stabilnog života neizvesni. Kao rezultat toga, odlazak od kuće se sve više smatra najverovatnijom opcijom.
Posledice ovog fenomena su očigledne. Porodice se raspadaju, škole upisuju manje učenika, a zajednice gube energiju mlađe generacije. Kada mladi ljudi odu, ne nestaje samo radna snaga. Nestaju i nove ideje, kreativnost, preduzetnički potencijal i potencijal za dugoročni razvoj. Ako se ovaj trend nastavi, Dragaš rizikuje da se suoči sa starenjem stanovništva i sve većim poteškoćama u održavanju ekonomske i društvene vitalnosti.
U vreme kada se javni diskurs često fokusira na etničke razlike, svakodnevna stvarnost je da mladi ljudi dele iste brige. Oni traže dostojanstven rad, kvalitetno obrazovanje, funkcionalne institucije i mogućnosti za izgradnju budućnosti u svojoj zemlji. Ovaj zajednički izazov takođe može poslužiti kao tačka susreta između zajednica, podstičući saradnju i dijalog oko zajedničkih interesa.
Odgovornost za rešavanje ovog problema ne leži samo na mladima. Lokalne i centralne institucije treba da stvore više mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i ekonomski razvoj uključivanjem mladih u procese donošenja odluka i razvoj zajednice.
Migracija postaje sve očiglednija u mnogim selima Opoje. Međutim, za razliku od tradicionalnih migracija u zemlje zapadne Evrope, danas se veliki deo mladih stanovnika seli u veće gradove Kosova, kao što su Prizren ili Priština. Oni traže ono što ne mogu pronaći u svom rodnom kraju: bolje mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i lični razvoj. Nakon završetka srednje škole ili univerziteta, mnogi od njih se suočavaju s teškom stvarnošću. Mogućnosti zapošljavanja su ograničene, lokalna preduzeća su oskudna, a izgledi za izgradnju dugoročne karijere ostaju nejasni.
Prizren nudi više mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i dinamičniji život, dok je Priština i dalje glavni ekonomski, obrazovni i institucionalni centar zemlje. Za mnoge mlade iz Opoje selidba nije izbor, već nužnost.
U delu Gore glavni cilj mnogih mladih nije da grade život u svojoj domovini već da emigriraju u zemlje Evropske unije. Nemačka, Austrija, Francuska, Italija i druge zapadnoevropske zemlje postale su orijentiri za generaciju koja budućnost vidi izvan granica Kosova.
Ovo nije slučajan izbor, već rezultat duge društveno-ekonomske stvarnosti. U mnogim selima Gore mogućnosti zapošljavanja su ograničene i neodržive. Drugi problem je nestabilna električna energija. Lokalna ekonomija se uglavnom oslanja na sezonski rad, doznake iz dijaspore i male porodične aktivnosti, koje ne pružaju dugoročnu sigurnost mladima koji traže nezavisnost i stabilnost.
Ali situacija nije beznadežna. Dragaš ima mogućnosti za razvoj prirodnih resursa, kulturnog nasleđa i turizma na kojima bi mu mnoge regije zavidele. Ali ove prednosti nisu dovoljne ako se ne pretvore u konkretne mogućnosti za zapošljavanje i razvoj. Potrebne su politike za podršku preduzetništvu, ulaganjima u turizam i modernu poljoprivredu, programima stručnog osposobljavanja i prostorima u kojima mladi ljudi zapravo mogu uticati na donošenje odluka. Iznad svega, potrebna je politička volja da se ovo pitanje reši kao prioritet, a ne kao statistika.
Tokom letnih meseci, Dragaš menja lice. Sela i gradić su prepuni, ulice zažive, a tempo života se značajno povećava. Povratak dijaspore iz zemalja Evropske unije donosi ne samo privremeno povećanje broja stanovnika, već i povećanje lokalne ekonomske aktivnosti. Za nekoliko sedmica, lokalna ekonomija dobija živost koja nedostaje tokom ostatka godine. Međutim, ovaj protok ostaje kratkotrajan i privremen. Mogućnosti zapošljavanja su ograničene na nekoliko sedmica tokom leta, uglavnom u uslužnom sektoru i malim trgovinama. Potrošnja raste, porodična preduzeća imaju koristi, a lokalne usluge su revitalizovane.
Jedan od najvažnijih problema za građane Dragaša je nedostatak redovnih transportnih linija koje povezuju Dragaš sa Prizrenom. Iako je put koji povezuje Dragaš sa Prizrenom u dobrom stanju, nedostatak redovnih i čestih transportnih linija ostaje stalni izazov za stanovnike. Mnogi građani, posebno mladi, studenti, radnici i starije osobe, zavise od prevoza za pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenim uslugama i drugim svakodnevnim aktivnostima.
Postojeće linije često ne odgovaraju stvarnim potrebama građana, dok nedostatak češćih rasporeda ograničava kretanje i ekonomske mogućnosti. Za stanovnike ruralnih sela, posebno Gore, ovaj problem postaje još izraženiji, jer pristup opštinskom centru, a zatim i Prizrenu često zahteva dodatno vreme i troškove.
Funkcionalniji transportni sistem ne bi samo poboljšao mobilnost građana, već bi direktno uticao na ekonomski razvoj, zapošljavanje i kvalitet života u opštini.
Snabdevanje električnom energijom, posebno u ruralnim područjima, ostaje uporan problem. Česti prekidi i nedostatak energetske stabilnosti negativno utiču ne samo na svakodnevni život građana, već i na funkcionisanje malih i srednjih preduzeća. Neophodna su ozbiljnija ulaganja u elektroenergetsku mrežu kako bi se stvorili sigurniji i predvidljiviji uslovi za ekonomski razvoj.
Upravljanje otpadom i ekološka pitanja predstavljaju rastući problem. Nedostatak efikasnog sistema prikupljanja i obrade otpada doveo je do stvaranja ilegalnih deponija u nekim područjima. Ove deponije ne samo da štete prirodnom izgledu regiona, već predstavljaju i rizik za javno zdravlje i lokalni ekosistem.
Ovi izazovi nisu izolovani jedni od drugih. Oni formiraju ciklus koji direktno utiče na ukupan razvoj opštine. Nedostatak radnih mesta, neodrživo snabdevanje električnom energijom i ekološki problemi stvaraju stvarnost u kojoj su ulaganja ograničena i u kojoj mladi ljudi vide manje razloga za ostanak.
Bez ovih intervencija, svi napori za ekonomski razvoj ili za zadržavanje mladih u opštini će ostati ograničeni. Jer razvoj počinje upravo tamo gde počinju osnovni uslovi života: poslovi, energija i životna sredina.
Iskustvo drugih zemalja u regionu pokazuje da se migracija mladih ne može u potpunosti zaustaviti, ali se može smanjiti kada se stvore realni uslovi za razvoj. Opštine koje su investirale u inovacije, lokalni turizam, modernu poljoprivredu i programe za mlade uspele su zadržati više stanovnika i stvoriti dugoročne izglede. Dragaš ima značajan prirodni, kulturni i ljudski potencijal. Ostaje izazov da se ovaj potencijal pretvori u konkretne prilike koje bi mladim ljudima dale razlog da ostanu.
*Mentor Selimi je ekonomista i radi kao viši izvršni službenik u Opštini Dragaš
(Ovaj op-ed je napisan u okviru projekta ‘Promovisanje političkog dijaloga o međuetničkoj i socijalnoj koheziji’, uz podršku National Endowment for Democracy (NED)).