Program vlade koji je prošle nedelje usvojen u Vladi Republike Kosovo, a o kojem će danas raspravljati Skupština Republike, predstavlja glavne ciljeve vlade za njen četvorogodišnji mandat. Na 57 stranica su sažete konkretne mere i vrednosni ciljevi izvršne vlasti putem kojih aktuelna vlada nastoji da poboljša stanje u društvenim sektorima Kosova.
Ukratko, ovaj dokument nema format izvršnog dokumenta, odnosno onog koji je primenjiv. Nijedna od navedenih mera/ciljeva nema vremenski rok za sprovođenje, što znatno otežava razumevanje programa. S druge strane, čak i kada postoje konkretne mere, one ne preciziraju načine njihovog finansiranja, što bi omogućilo procenu mogućnosti realizacije mera. Štaviše, dokument ne pruža mogućnost zamisli o transformaciji upravljanja, ekonomije i društva Kosova. U većini slučajeva ne govori se ni o jednoj analizi efekata konkretnih mera. Dakle, programski dokument ostavlja nedostatkom i analizu odakle polazimo, kao i gde idemo.
Na 57 stranica vladinog programa, u svakom poglavlju i podpoglavlju, kroz tekst, vlada je pokazala da će se angažovati, u smislu da će se obavezati, a u vladinom programu trebalo bi da budu konkretne, jasne i precizne politike o tome koje su i kada će biti sprovedene.
Iz čitanja ovog izveštaja proizilazi da se rečenica „vizija vlade“ pominje 8 puta, „Vlada će se angažovati“ 41 put, i „mi ćemo se angažovati“ 21 put.
Institut „Musine Kokalari“ je izvršio procenu nekih mera koje se tiču prava i socijalne jednakosti, zapošljavanja i prava radnika, položaja žena u društvu, kao i međunacionalnog suživota i integracije.
1. Zapošljavanje i održivi razvoj
Ovo je jedan od glavnih izbornih prioriteta Premijera i jedan od najobimnijih delova Programa.
Glavne mere u ovoj oblasti odnose se na institucionalnu reformu za koju se vlada obavezuje, uspostavljajući dve ambiciozne institucije koje će direktno uticati na brzinu razvoja ekonomije.
a) Suvereni fond – koji će preuzeti vlasništvo nad strateškim resursima Kosova i brinuti o njihovom vrednovanju i povećanju vrednosti javnih preduzeća, uključujući i unapređenje korporativnog upravljanja u njima. U programu se navodi da će se vlada angažovati na uspostavljanju Suverenog fonda. Ne navodi se vremenski okvir kada fond može biti uspostavljen. Nije objašnjeno zašto se očekuje da će ovaj fond biti efikasniji u upravljanju javnim preduzećima u poređenju sa načinom na koji to danas radi Ministarstvo ekonomskog razvoja. Ukratko se pominje da će fond omogućiti uslove za strane investicije i pristup tržištima kapitala za strateške resurse. Nije precizirano da li će kapital iz inostranstva dolaziti putem korporativnih obveznica koje preduzeća mogu prodavati ili putem akcija koje će prodavati, odnosno putem privatizacije određenih procenta preduzeća. Takođe, nije jasno kako će se izbeći međusubsidiranje javnih preduzeća (npr. uzimanje novca od Telekoma i ulaganje u Trepču), što je zabranjeno pravilima EU.
b) Razvojna banka Kosova – koja će biti investiciona banka fokusirana na strateške sektore ekonomije za povećanje pristupa kapitalu za preduzeća koja stvaraju radna mesta i poboljšavaju trgovinski bilans. Ukoliko bude osnovana Razvojna banka, bila bi prva banka u Kosovu osnovana sa javnim kapitalom. Međutim, ni u ovom slučaju program ne daje rok ili način kako i kada će banka biti osnovana.
Minimalna plata za 1 godinu – Za svakog mladog čoveka koji se prvi put zaposli, ovo je predložena mera za podsticanje zapošljavanja mladih. Ovakav vid subvencionisanja plata za zaposlene mlade osobe korišćen je i u drugim zemljama kao odgovor na ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Vlada, iako se zalaže za aktivne politike zapošljavanja žena, ne primenjuje isti vid subvencionisanja za zapošljavanje žena. Naravno, zapošljavanje mladih je od interesa za naše društvo, ali stanje je još teže kada je reč o zapošljavanju žena. Ovakva mera usmerena na zapošljavanje žena donekle bi popravila ovu situaciju.
Ekonomsko osnaživanje žena – Iako nije jasno definisana mera, ipak se posebno pominje zapošljavanje žena odvojeno od opštih politika zapošljavanja. Međutim, program ne daje ništa konkretno osim da „će se primenjivati aktivne mere za zapošljavanje žena i mere podrške za obezbeđenje likvidnosti preduzećima kojima upravljaju žene.“ Koje aktivne mere? Kakav će biti predviđeni efekat ove mere?
Povećanje minimalne plate na 250 evra – Ovo je jedna od glavnih politika vlade u vezi sa uslovima rada i pravima radnika. U ovom delu, Vlada ćuti o vremenu kada će biti doneta odluka o povećanju plate. Takođe, ne navodi na osnovu čega je zasnovana ova suma, koje kalkulacije su korišćene, kao ni mišljenje Ekonomsko-socijalnog saveta (ESS) o tome, imajući u vidu da prema zakonu ESS daje predlog, a premijer donosi odluku o minimalnoj plati. Ako uradimo računicu, ispada da će aktuelna vlada povećati minimalnu platu za 120 evra, u poređenju sa sadašnjih 130 evra. U procentima, to je povećanje od 48%, a raspoređeno kroz godine, s obzirom na to da minimalna plata nije menjana od 2010. godine, ispada da će aktuelna vlada povećavati platu za 12 evra godišnje. Dok, ako izračunamo u odnosu na drugu minimalnu platu od 170 evra, aktuelna vlada će je povećati za 80 evra, što procentualno iznosi 32%, a raspoređeno kroz godine, povećanje će biti 8 evra godišnje.
Pored ove mere, vlada je predvidela i povećanje neoporezivog prihoda sa sadašnjih 80 evra, koliko je trenutno na pragu minimalne plate, na 250 evra. Ovu meru su predvideli kao mehanizam za povećanje agregatne potražnje s jedne strane i kao meru za borbu protiv siromaštva s druge strane. Međutim, u ovom delu nije jasno kako će se promeniti postojeća progresivnost poreza na lični dohodak. Danas građani Kosova plaćaju porez po sledećim stopama: 0-80 evra 0%; 80-250 evra 4%; 250-450 evra 8%; preko 450 evra 10%. Bez poznavanja ovog progresivnog sistema teško je izračunati realni efekat koji će ova mera imati na zarade u Kosovu (na primer, prosečnu platu).
Zaštita radničkih prava i unapređenje uslova rada su još dva prioriteta ove vlade. Međutim, nije naznačeno koji zakon treba menjati, niti koji mehanizam će biti ojačan za sprovođenje zakona, kada će se to desiti i koliki će biti troškovi takve primene.
Nije naznačeno koliko će biti povećan broj inspektora, koliki će biti budžetski troškovi, niti da li će plate inspektora biti povećane.
2. Zdravstvo
U najvećoj meri, vladine politike u sektoru zdravstva i socijalne zaštite su opšte i nigde nisu konkretizovane kako će se realizovati, odakle će se obezbediti sredstva za njihovu realizaciju i do koje godine će biti završene, iako program govori o četvorogodišnjem mandatu vlade (2021–2025).
U sektoru zdravstva govori se treba imati zdravo stanovništvo putem pružanja kvalitetnih i sigurnih zdravstvenih usluga, ali se ne navodi koje će usluge biti unapređene i koje će biti dodate. Na nijednoj stranici programa nije precizirano šta podrazumeva „zdravstvena reforma“, niti postoji rok kada će biti usvojena „Nova strategija zdravstvenog sektora“.
Revidiranje pravnog okvira zdravstva, kao preduslov za neophodne reforme u zdravstvenom sistemu, predviđeno je kao jedan od aspekata koji će uticati na ovaj sistem, ali opet nije precizirano šta tačno podrazumevaju izmene Zakona o zdravstvu. Na nijednoj stranici vladinog programa nije pomenuta potpuna funkcionalizacija Kliničkog univerzitetskog centra Kosova, da li će početi izgradnja Bolnice za glavni grad, zakonska obaveza iz Zakona o glavnom gradu, šta će biti sa izgrađenim objektom Bolnice u Ferizaju, niti sa obavezom izgradnje bolnice u Podujevu.
Kod javnog zdravstvenog osiguranja nije objašnjeno zašto je neophodno dopunjavanje i izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, niti ako će se menjati, zašto će se menjati i kada će biti usvojen, s obzirom na to da primena takvog zakona zahteva velike napore vlade. Štaviše, i kada se kaže da će se ojačati administrativni, ljudski i infrastrukturni kapaciteti Fonda za zdravstveno osiguranje kao preduslov za početak prikupljanja doprinosa, nije objašnjeno kakav će biti kadar, koliki će biti troškovi i kada će ovaj proces početi? Situacija je ista i sa početkom kompletiranja zdravstvenog informacionog sistema i Kliničkih smernica.
3. Socijalna zaštita
Prema programu, cilj vlade je da podrži ranjive grupe, restruktuira socijalne i penzione šeme, dizajnirajući šeme za garantovano sezonsko zapošljavanje za jednog člana porodice i za sve one koji su uključeni u socijalne šeme. Međutim, u programu nije navedeno koliko je građana nezaposleno, koliko građana uključenih u socijalne šeme će postati deo socijalnih politika, na kojim poslovima će ti ljudi biti angažovani i odakle će se obezbediti sredstva za realizaciju ove tačke programa.
Nadoknada za porodice sa niskim prihodima – Sprovođenje programa dečijih dodataka ponovo nije numerički obrazloženo, tj. nije navedeno odakle će se ta sredstva obezbediti – da li će biti preusmerena iz kapitalnih investicija ili iz nekih drugih budžetskih stavki.
Izmena porodiljskog i roditeljskog odsustva – Nije navedeno u kojoj godini će se izmeniti dva zakona iz ovog sektora, niti koliki će biti budžetski trošak.
Za nezaposlene majke tokom 6 meseci porodiljskog odsustva – biće obezbeđena kompenzacija u visini minimalne plate od 250 evra. I dalje nije jasno da li je uračunata budžetska cena ove mere ili će ovo biti jedno od obećanja koje neće moći da se realizuje. Prema Statističkom godišnjaku Kosova za 2020. godinu, broj živorođenih beba u 2019. godini bio je 21.798. Ako se pretpostavi da je 70% žena nezaposleno, to znači da će ovu meru Vlada koštati 22.887.000 evra, bez uključivanja troškova angažovanja državne administracije za sprovođenje ove politike.
Revizija i restrukturiranje postojećih socijalnih i penzijskih šema – putem čišćenja lista korisnika socijalnih i penzijskih šema. Ovde se ne govori, niti se pojašnjava da li će ovakvo čišćenje lista biti praćeno fuzionisanjem svih socijalnih šema u jedan penzijski kod, ili će se nastaviti sa istim zakonima raspodeljenim po određenim sektorima.
4. Ljudska prava i međuetnička integracija
Pitanje ljudskih prava, zajednica i rodne ravnopravnosti je veoma površno i uopšteno obrađeno u vladinom programu. Ne izgleda da je to prioritet.
Samo dve stranice od preko 60, koliko sadrži vladin program, posvećene su ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti, promociji i zaštiti prava zajednica.
U ovim pitanjima, vladine politike su uopštene i uglavnom predstavljaju politička obećanja, bez preciziranja i konkretizacije mehanizama, vremenskog plana sprovođenja i budžeta.
• U tački 2.5 „Ljudska prava i rodna ravnopravnost“, u pasusu „Promocija i zaštita ljudskih prava“ izdvaja se romska, aškalijska i egipćanska zajednica, dok se ne pominju druge manjinske zajednice.
U istoj tački, u pasusu „Obezbeđivanje rodne ravnopravnosti kroz osnaživanje žena“, ne precizira se na koje se tačno amandmane misli kada se pominje „dopuna zakonodavnog okvira za zaštitu od nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja“.
Nije precizirano na koje se institucionalne mehanizme misli kada se govori o jačanju kapaciteta za tretman slučajeva nasilja u porodici.
Nema procene ekonomske cene za povećanje funkcionalne efikasnosti prihvatilišta za zaštitu od nasilja u porodici, kao ni za „rodno budžetiranje“.
Isto važi i za „registrovanje imovine“ (na ime oba supružnika) gde nisu precizirane afirmativne mere i finansijska podrška.
• U tački 2.6 „Promocija i zaštita prava zajednica“ nisu precizirane mere i mehanizmi za borbu protiv diskriminacije u zapošljavanju, obrazovanju ili podršci preduzetnicima za nestalne zajednice.
I ovde se izdvaja RAE zajednica, dok se druge zajednice ne pominju.
O zajednicama u stanju potrebe govori se samo kada se pominje povećanje broja nastavnika.
U odeljku „Unapređenje politika za zajednice“ mere se generalizuju kroz ideju izrade „Strategije za zaštitu i promociju prava zajednica i njihovih članova, konceptualnog dokumenta za raseljena lica, izrade Zakona o raseljenim licima, zasnovanih na principima osnovnih prava i bez isključivanja bilo koje zajednice“. Nije preciziran ni vremenski okvir za izradu i usvajanje ove strategije.
U odeljku „Socijalna uključenost i opšta stabilizacija zajednica na Kosovu“ generalno se pominju projekti „u funkciji povratka, reintegracije i stabilizacije zajednica, finansijske podrške civilnom društvu s ciljem stvaranja međusobnog poverenja između zajednica“, sa osvrtom na Projekat „Program EU za stabilizaciju zajednica IV“. Ni ovaj deo nije detaljno razrađen u smislu vremenskog okvira niti sopstvenog budžetskog ulaganja Vlade Kosova.
U odeljku „Povratak raseljenih lica i održiva rešenja“ nije pomenuta srpska manjina, koja se smatra jednom od zajednica koje se najviše suočavaju sa problemom povratka. Takođe, nema konkretnih mera, vremenskog okvira niti budžetskih podataka.
U Vladinom programu nema konkretnih politika za integraciju Severnog Kosova.
Priština, 17. maj 2021