Kosovo beleži najniži nivo učešća na tržištu rada, sa stopom zaposlenosti od 38,6% i stopom aktivnosti od 43,2%. U poređenju s tim, Albanija, Crna Gora i Srbija imaju aktivnije tržište rada i više nivoe zaposlenosti. Severna Makedonija i Federacija Bosne i Hercegovine beleže stopu aktivnosti ispod 50%, ali sa sporijom dinamikom. Istovremeno, Republika Srpska u Bosni i Hercegovini ima višu stopu zaposlenosti (57,7%), iako sa nižim nivoom aktivnosti.
Ovi podaci predstavljeni su na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini od strane Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari, koji je objavio prvu komparativnu analizu za period 2024–2025 o kvalitetu radničkih prava na Kosovu i u zemljama regiona. Aktivnost je organizovana u okviru projekta “Activities for Promoting and Advancing Decent Work in Western Balkans Countries”, uz podršku European Fund for the Balkans (EFB), dela Mreže evropskih fondacija.
Profesorka Adriana Gashi, sa Ekonomskog fakulteta, u svom uvodnom obraćanju istakla je značaj razmatranja radničkih pitanja iz regionalne perspektive. Dok je Drenusha Canolli, direktorka programa u Institutu za socijalnu politiku Musine Kokalari, navela da izveštaj obuhvata podatke sa Kosova, iz Albanije, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, kao i Crne Gore.
Rezultati pokazuju da se većina zemalja regiona suočava sa niskim zaradama, produženim radnim vremenom, nedovoljnom bezbednošću na radnom mestu i krhkim socijalnim dijalogom. Kao posledica toga, radnici i dalje ostaju nedovoljno zaštićeni, dok se povrede njihovih prava često ne rešavaju na efikasan način od strane nadležnih institucija.
Što se tiče minimalne zarade i životnog standarda, osnovna potrošačka korpa nije pokrivena ni u jednoj zemlji regiona, dok u pojedinim slučajevima nivo pokrivenosti pada ispod 40%. U većini zemalja minimalna zarada ne pokriva ni polovinu realnih troškova života. Kosovo ima najnižu minimalnu zaradu u regionu – 342 evra, dok ona u Albaniji iznosi 420 evra (2025), u Severnoj Makedoniji 392 evra, u Srbiji 460 evra, u Republici Srpskoj 460 evra, u Federaciji Bosne i Hercegovine 511 evra, dok Crna Gora ima najvišu minimalnu zaradu – 550 evra, izjavio je Visar Ymeri, izvršni direktor Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari.
Sindikalna potrošačka korpa nije pokrivena ni u jednoj zemlji regiona. Kada je reč o radnom vremenu i preopterećenju na radu, većina zemalja beleži prekoračenje zakonom propisanog radnog vremena, naročito u sektorima građevinarstva, proizvodnje i usluga. Kosovo se izdvaja kao negativan izuzetak, budući da je jedina zemlja u kojoj se prekovremeni rad ne plaća po uvećanoj stopi, uprkos usklađenosti zakonskog okvira sa evropskim standardima.
Podaci ukazuju na visok nivo rizika na radnom mestu i nedostatak inspekcijskih resursa u većini zemalja regiona. Najveći broj smrtnih slučajeva na radu beleži Srbija, sa više od 50 smrtnih slučajeva godišnje. Severna Makedonija prijavljuje 17 slučajeva, Federacija Bosne i Hercegovine 9 smrtnih slučajeva i 438 teških povreda, Republika Srpska 10 smrtnih slučajeva i 97 teških povreda, dok je Kosovo zabeležilo 7 smrtnih slučajeva u 2024. godini.
Regionalni podaci takođe pokazuju da su žene i dalje nedovoljno zastupljene i potplaćene na tržištu rada. Kosovo beleži jedan od najnižih nivoa učešća žena u regionu, sa 34,7%, dok je u Federaciji Bosne i Hercegovine zaposleno svega 30,6% žena. Republika Srpska beleži postepen rast, ali rodni jaz i dalje ostaje značajan. U tom pogledu, Severna Makedonija stoji bolje, sa rodnim jazom od 16,5%. Za Albaniju i Crnu Goru situacija se ocenjuje kao prosečna, ali nedostaju potpuni uporedivi podaci.
U raspravi o rodnoj neravnopravnosti, jedan od ključnih pokazatelja ostaje jaz u platama između žena i muškaraca. Na Kosovu taj jaz iznosi 18,6%, dok se u Srbiji kreće između 13–14%, a u Severnoj Makedoniji iznosi oko 10%.
Izveštaj ima za cilj da podstakne javne institucije, sindikate, poslodavce i organizacije civilnog društva da unaprede standarde dostojanstvenog rada na Kosovu i u celom regionu. Ovo je druga godina zaredom da Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari i Centar za politike emancipacije, u okviru platforme Decent Work Balkans i u saradnji sa partnerskim organizacijama iz celog regiona, objavljuju ažuriranu komparativnu analizu radnih prava i socio-ekonomskih uslova na Zapadnom Balkanu.
