Zbog nemogućnosti dobijanja ličnih dokumenata Kosova, ja sam pravno i zakonski nevidljiva, i zbog toga lišena osnovnih ljudskih prava – prava na rad i život, koja su garantovana Konvencijom o ljudskim pravima.
Autor: Ivana Joksimović
Kada je reč o ličnim dokumentima, naime ličnim kartama, prva asocijacija koju imamo je da je to javni dokument kojim lice dokazuje svoj identitet. Dokazivanjem identiteta lice ostvaruje prava zagarantovana zakonom. Nažalost, na Kosovu postoji problem znatnih razmera, zbog čega i dalje postoje ljudi koji nemaju i ne mogu da ostvare pravo na upis u matičnu knjigu i samim tim da dobiju ličnu kartu. Ovaj problem je dugotrajan i njegovo rešenje traže poslednje decenije sa najviših nivoa i od strane različitih aktera. Problem matične knjige i putnih i identifikacionih dokumenata takođe je razmatran u okviru dijaloga između Beograda i Prištine u Briselu. Međutim, status svih lica koja nemaju kosovsku ličnu kartu nije rešen, a samim tim ni ostvarivanje prava na dobijanje identifikacionih dokumenata. Nažalost, i dalje postoji problem koji vremenom postaje sve alarmantniji, uglavnom za lica iz nevećinskih zajednica na Kosovu.
Na Kosovo sam došao 2002. godine iz centralne Srbije da završim studije. Godinu dana kasnije, 2003. godine, pronašao sam svog životnog partnera i ostao da živim na teritoriji Kosova. Iz vanbračne veze u kojoj sam živeo 10 godina imam dvoje dece. U tom periodu je bilo moguće dobiti „UNMIK ličnu kartu“.
Ali percepcija UNMIK-a kao administracije u srpskoj zajednici u to vreme bila je veoma negativna, pa sam izbegavao prikupljanje ličnih dokumenata koji su smatrani „okupatorskim“. Moja borba za dobijanje kosovskih dokumenata počela je kasnije, 2014. godine, i traje do danas.
Postoje mnoge prepreke za dobijanje ličnih dokumenata.
U mom slučaju, u slučaju državljanina koji nije rođen na Kosovu, a pravo na državljanstvo se može steći samo naturalizacijom, jedan od njih je nepriznavanje dokumenata koje posedujem i koji potvrđuju moj boravak na teritoriji Kosova, izdatih od strane srpskih institucija koje Kosovo smatra paralelnim. Jedan od dokumenata koji je od mene tražen prilikom podnošenja zahteva za upis u centralni registar građana jeste izvod iz matične knjige rođenih iz Republike Srbije sa apostilom. Institucije Republike Srbije odbijaju da izdaju takav overeni dokument radi provere ličnih podataka na Kosovu, jer se takvi dokumenti koriste u međunarodnom javnom prevozu, kojim bi priznali Kosovo kao suverenu državu. Zatim je potrebno imati račun u stranoj valuti i na njemu, na mesečnom nivou, minimum 500 evra prihoda, odnosno 6.000 evra godišnje. Ali, pored visine prihoda, postoji i paradoksalna prepreka – ne mogu da otvorim račun ni u jednoj kosovskoj banci bez kosovske lične karte (srpski pasoši za građane sa prebivalištem na Kosovu takođe se ne priznaju). Postoje i drugi dokumenti koji nisu priznati, ali sam ovde naveo glavne prepreke.
Dakle, iako već 23 godine živim na teritoriji Kosova, ne mogu da ostvarim svoje pravo da budem uključen u centralni registar građana i da dobijem lična dokumenta Kosova putem naturalizacije. Zbog nemogućnosti dobijanja ličnih dokumenata Kosova, ja sam pravno i pravno nevidljiv, a samim tim i lišen osnovnih ljudskih prava – prava na rad i sredstva za život, što je garantovano Konvencijom o ljudskim pravima. Ovaj moj lični primer je jednostavno jedan od mnogih, jer postoji mnogo ljudi koji imaju isti ili sličan problem kao i ja. Takođe treba da naglasim da problemi sa izdavanjem dokumenata nisu vezani samo za lica koja nisu registrovana u matičnom registru Kosova, već kao što smo videli na primeru vozačkih dozvola, problem se često javlja i sa putnim ispravama.
Rešenje ovog problema je kompleksno. Ja, kao jedna od osoba sa ovim problemom, želela bih da dam predloge za rešavanje ovog problema, prvo, potrebno je zakonskim propisom omogućiti priznavanje originalnih dokumenata koje izdaju srpske institucije, bez dodatnih pečata i potvrda. Zatim, potrebno je smanjiti novčani iznos na mesečnom nivou, odnosno na godišnjem nivou koji lice mora imati na računu kao garant. Konačno, licima koja žive na teritoriji Kosova, a imaju validan dokaz da tamo borave duže od pet godina, trebalo bi omogućiti pravo da retroaktivno dokažu svoje prebivalište kako bi što pre mogli da izdaju lična dokumenta. Ove promene bi rešile probleme mnogih pripadnika nevećinskih zajednica koje žive na Kosovu, a žele da nastave da žive na Kosovu.
(Autor je profesor istorije i muzejski radnik u Severnoj Mitrovici. Ova publikacija je omogućena u okviru projekta „Dijalog, rešenje, budućnost“, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, koji sprovode Nova društvena inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadržaj ovog članka ne odražava nužno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke).