Danas, na 38. godišnjicu smrti, sećamo se disidentske žene Musine Kokalari. Bila je jedna od prvih intelektualki, spisateljica i političkih aktivistkinja koja je žrtvovala komfor u ime borbe za demokratiju, kao žena koja nije htela da se povinuje čeličnom i patrijarhalnom režimu. Osnivačica Socijaldemokratske partije, njena aktivnost i neposlušnost koštale su je 16 godina zatvora i 22 godine internacije u režimu Envera Hoxhe.
Djelovanje Musine Kokalari danas nam služi da skrenemo pažnju civilnom društvu i političkoj svesti na brzu i duboku progresivnu zrelost, sa logičnom doslednošću i moralnim integritetom.
Musine Kokalari je delo i život koji govori. Koji nas podseća. Na odgovornost, posvećenost, odlučnost.
Štaviše, njen politički stav proširuje značenje politike u društvu. Daje dodatni smisao demokratiji, ne kao diktatu brojeva, već kao zajedničkom kolektivnom naporu. Ne kao pobedi jedne grupe, već kao prostoru za sve. Ne kao većini koja vlada, već kao odgovornosti prema manjinama, prema potlačenima i poniženima, prema onima koje inače zanemarujemo. Za Musine, to je bio smisao politike. Da daje glas onima koji ga nemaju. Da govori u ime onih koji se ne čuju.
Poslednje reči Musine Kokalarije bile su: „Upoznala sam demokratsku kulturu, upoznala sam tragediju velikih revolucionarnih prevrata. Upoznala sam specijalni sud. Upoznala sam 16 godina zatvora i 22 godine internacije, premeštanja tamo-amo. Upoznala sam rad radnika sa individualnom normom, upoznala sam fizički rad sa kolektivnom normom u poljoprivredi i građevinarstvu. Upoznala sam samoću koju sam sama tražila, slučajno društvo u zatvoru i sve promene koje slede iz ovog neprekidnog zemljotresa radi konsolidacije diktature proletarijata. Ponekad kažem sebi da nisam ništa dobila time što sam ostala živa. Već 38 godina ne znam šta znači porodica“.
 | OdgovoriProsledi |