Da se izmeni Zakon o radu i da se poveća minimalna zarada

Ovog 1 Maja svet i Kosovo se suočavaju sa zdravstvenim i ekonomskim posledicama pandemije COVID-19.

Ni ove godine nije se značajno poboljšao položaj radnika na Kosovu. Minimalna zarada se nije povećala u odnosu na postojeću od 170 evra mesečno (kako je i utvrđena od 2011. godine), mada je u međuvremenu život je postao sve skupljiji po godišnjoj stopi od 3%  (što predstavlja stopu inflacije). 

Ove godine zabeležen je blaži pad ugroženosti radnika na poslovima koje obavljaju (1. maja 2019. – 1. maja 2020.). Tokom 2019. na Kosovu 11 ljudi je izgubilo život na svom radnom mestu. 

Međutim u ovom trenutku najgore je ekonomska i socijalna situacija stvorena kao posledica pandemije. Najviše su pogođena najsiromašnije kategorije društva – socijalni slučaji, nezaposleni, ali i zaposleni sa malim primanjima, posebno ona iz privatnog sektora.

Institut za socijalne politike “Musine Kokalari” poziva Vladu Republike Kosovo da, nakon povratka u normalnom stanju, prvi njen prioritet bude tretiranje minimalne zarade, kako bi se zaposlenima na Kosovu omogućilo dostojanstven život. Iznos minimalne zarade ne trebalo biti ispod 300 evra. Takođe, ta minimalna plata bi trebalo da se preispita svake godine kako bi se ažurirala i pratila ekonomska kretanja. 

Pozivamo i poslanike Skupštine Republike Kosovo da započnu proceduru izmene i dopune Zakona o Radu. 

Izmenom i dopunom Zakona o radu ukolinile bi se krajnja apsurdna fleksibilnost ugovora o radu, kako bi se zagarantovala sigurnost radnog mesta i pravo na sindikalno organizovanje.

U aktuelnom Zakonu o radu ne postoji minimalni rok za zaključivanje ugovora o radu. Jedini fiksni rok za ugovor na određeno vreme je na10 godina. Ako radnik ostaje na to radon mesto više od 10 godina, onda se ugovor preinačuje na neodređeno vreme. Nedostatak minimalnog roka (npr. Zabrana sklapanje ugovora kraćeg od jedne godine) stvara veliku neizvesnost za radnike, jer je već dokazano da se kratkoročni ugovori često koriste kao sredstvo disciplinovanja radnika, jer uvelike povećavaju proizvoljnost poslodavaca i uskraćivanje prava radnika.

S’jedne strane ugrožena je kategorija radnika koji nemaju redovne ugovore, a s’druge strane, ugrožavaju se i radnici koji imaju kratkoročne ugovore i bez ikakve institucionalne podrške. Pošto ova kategorija radnika zaposlena mahom na radnim mestima za koja se ne traže neka posebna kvalifikacija (stručnost), oni su lako zamenljivi.

I na kraju, potrebno je proširiti i ojačati sindikalnu organizaciju u svim sektorima privrede i industrije. Posebno da se u sindikate uspostave i da se njima priključuju radnici iz onih grana privrede koji trenutno uopšte nisu obuhvaćeni sindikalnim organizovanjem.

Svim radnicima čestitamo 1. Maj!



Оставите одговор