{"id":7777,"date":"2025-07-28T14:42:51","date_gmt":"2025-07-28T14:42:51","guid":{"rendered":"https:\/\/musineinstitute.org\/normalizacija-odnosa-izmedju-kosova-i-srbije-kao-razvojna-prilika-i-za-nesrbe-i-za-nealbance\/"},"modified":"2025-07-28T14:42:52","modified_gmt":"2025-07-28T14:42:52","slug":"normalizacija-odnosa-izmedju-kosova-i-srbije-kao-razvojna-prilika-i-za-nesrbe-i-za-nealbance","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/normalizacija-odnosa-izmedju-kosova-i-srbije-kao-razvojna-prilika-i-za-nesrbe-i-za-nealbance\/","title":{"rendered":"Normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije kao razvojna prilika i za nesrbe i za nealbance"},"content":{"rendered":"\n

\u0160to je vi\u0161e normalizacije, kako dru\u0161tvene tako i me\u0111ususedske, to vi\u0161e mo\u017eemo imati normalizaciju me\u0111u zajednicama. Vi\u0161e razvoja i zapo\u0161ljavanja. Posebno za A\u0161kalije. Posebno od normalizacije izme\u0111u Kosova i Srbije.<\/strong><\/p>\n\n

Autor: Selamir Qerimi<\/strong><\/p>\n\n

\u201eSelamire, ti nisi kao ostali, ti si kao mi.\u201c Ovu re\u010denicu sam \u010desto \u010duo u osnovnoj i srednjoj \u0161koli. Bilo je kao da mi je re\u010deno da nisam kao ostali \u010dlanovi moje a\u0161kalijske zajednice, da sam \u201ebolji\u201c.<\/p>\n\n

Ne pori\u010dem da me je to \u010dinilo ponosnim i olak\u0161anim. \u0160to sam verovao da sam druga\u010diji. \u0160to sam pre\u0161ao granice svoje zajednice i imao poseban status. Kakva radost! Prihvatili su me i drugi koji su me videli kao \u201ejednog od svojih\u201c.<\/p>\n\n

Ali sada, kada razmislim o tome, osec\u0301am se stidljivo. Shvatam da ova vrsta razdvajanja nije bila po\u0161tovanje, vec\u0301 \u010dista rasisti\u010dka izjava.<\/p>\n\n

Ovo iskustvo je bilo gorko bu\u0111enje. Shvatila sam da je ono \u0161to sam smatrala zahvalno\u0161c\u0301u zapravo oblik internalizovane diskriminacije. Nesvesno sam prihvatila narativ da je moja zajednica \u201einferiorna\u201c i da se moj uspeh meri distancom koju sam stvorila od nje.<\/p>\n\n

Zbog toga sam se distancirala i poku\u0161ala da se prilagodim o\u010dekivanjima svojih \u201enadre\u0111enih\u201c, nenamerno odbacujuc\u0301i deo svog identiteta. Ova internalizovana diskriminacija nije bila bezopasna. Uticala je na moje odluke, na\u010din na koji sam sebe videla i moje ambicije.<\/p>\n\n

A\u0161kalije tako\u0111e do\u017eivljavaju takvo iskustvo u podru\u010djima sa vec\u0301inskom srpskom vec\u0301inom, izme\u0111u ostalih \u201enadre\u0111enih\u201c.<\/p>\n\n

\u017divot kao \u201einferiorni\u201c izme\u0111u dve antagonisti\u010dke \u201esuperiornosti\u201c u potrazi za normalizacijom njihovih odnosa. Ovo je gotovo svakodnevna realnost A\u0161kalija. Ili barem je bila moja.<\/p>\n\n

Ali koliko god da sam poku\u0161avao da izbri\u0161em svoju jedinstvenost u o\u010dima \u201enadre\u0111enih\u201c, ona je bila tu. Osec\u0301ao sam je. Pogotovo kada je u pitanju javnost, dru\u0161tvo, dr\u017eava. Za integraciju, reprezentaciju, uklju\u010divanje u zajedni\u010dko. Gde se nisam osec\u0301ao \u201ebolje\u201c od drugih \u010dlanova moje zajednice. Gde sam bio Selamir A\u0161kalija.<\/p>\n\n

To \u0161to stigmatizacija i predrasude, \u010dak i kao subjektivna stvar, vode do (samo)isklju\u010divanja, iskusila sam jo\u0161 u srednjoj \u0161koli. Kada sam sanjala da se upi\u0161em u Vojnu akademiju. To je bio poziv koji sam duboko osec\u0301ala. \u017delja za disciplinom i slu\u017eenjem svojoj zemlji. Ali, svaki put kada bih pomislila na ovaj korak, bila sam upla\u0161ena i zastra\u0161ena. Ne zbog fizi\u010dkih i intelektualnih izazova. Vec\u0301 zbog predrasuda nad predrasudama. Da c\u0301u biti vi\u0111ena kao A\u0161kalijka. Ideja o predrasudama me je u\u017easavala. Da c\u0301u se jednog dana, pre ili kasnije, suo\u010diti sa tim kako me zaista vide.<\/p>\n\n

Nisam imala hrabrosti da se prijavim. Ubedila sam sebe da mo\u017eda to nije pravi put, da mo\u017eda ne volim toliko ovu profesiju. Beg od straha.<\/p>\n\n

Duboka internalizacija predrasuda u\u010dinila me je svojom najvec\u0301om preprekom. Kada sam shvatio da je nemoguc\u0301e nastaviti, morao sam da prona\u0111em na\u010din da prekinem ovaj lanac i povratim ono \u0161to mi je bilo uskrac\u0301eno \u2013 ne od drugih, vec\u0301 od mene samog.<\/p>\n\n

Po\u010deo sam da radim na povratku samopouzdanja. U stvari, veoma kasno sam shvatio da se uspeh ne meri time koliko sam se udaljio od svoje kulture, vec\u0301 time koliko mogu da iskoristim ono \u0161to mi ona nudi da bih povec\u0301ao svoj potencijal.<\/p>\n\n

To je bio trenutak kada sam po\u010dela da tra\u017eim prilike koje su me povezivale sa mojom stra\u0161c\u0301u, sa onim \u0161to mi je pripadalo. Dok sam poku\u0161avala da se razvijem i izazovem norme, nau\u010dila sam da su moguc\u0301nosti koje se nude beskrajne za one koji se usude da probiju barijere koje su postavili drugi.<\/p>\n\n

Odlu\u010dila sam se za novinarstvo. Znala sam da je to hrabar korak, ali i prilika da se izrazim i osporim percepcije koje sam imala o sebi. Novinarstvo mi je ponudilo priliku da promenim svoj pristup i borim se za prava onih koji \u010desto nemaju priliku da govore sami za sebe.<\/p>\n\n

Tokom svog profesionalnog puta, suo\u010dio sam se sa izazovnim trenucima, ali i sa trenucima koji su mi pomogli da bolje razumem sebe kao novinara, ali pre svega kao pojedinca.<\/p>\n\n

Jedno od iskustava koje moram da istaknem bio je razgovor za posao u mediju. Nakon dugog razgovora, zadu\u017eena osoba je pregledala moju prijavu i rekla mi: \u201eDrago mi je \u0161to ste deo a\u0161kalijske zajednice i \u017eelim da vas imam u timu.\u201c U po\u010detku su njegove re\u010di delovale kao dobrodo\u0161li ulaz. Ali \u0161to sam du\u017ee razmi\u0161ljao o njima, to sam vi\u0161e osec\u0301ao nevidljivu te\u017einu, senku sumnje kako ih opterec\u0301uje.<\/p>\n\n

Bilo je jasno \u2013 nije me video zbog onoga \u0161to sam predano gradio, vec\u0301 zbog onoga \u0161to sam predstavljao u njegovim o\u010dima. Nije moja sposobnost bila ono \u0161to je presudilo u njegovoj odluci, vec\u0301 moj etni\u010dki identitet, etiketa koja me je, umesto da me potvr\u0111uje, ograni\u010davala unapred stvoreni okvir.<\/p>\n\n

U tom trenutku, osetio sam hitnu potrebu da postavim granicu, liniju koja se ne sme prec\u0301i. Smireno, ali i odlu\u010dno, rekao sam: \u201eAko ova ponuda dolazi samo kao rezultat moje etni\u010dke pripadnosti, onda je ne mogu prihvatiti. Iznad svega, \u017eelim da budem cenjen zbog svog profesionalizma, zbog svojih ve\u0161tina i posvec\u0301enosti \u2013 ne zbog ne\u010dega \u0161to nema nikakve veze sa poslom koji znam i \u017eelim da radim.\u201c<\/p>\n\n

Zac\u0301utao je trenutak. Onda, razmi\u0161ljajuc\u0301i, rekao je: \u201eRazumem, i u pravu ste.\u201c U tom trenutku sam znao \u2013 nisam odbijao priliku, vec\u0301 sam potvr\u0111ivao svoju vrednost kao profesionalac.<\/p>\n\n

Ovo je moje li\u010dno iskustvo o koristima normalizacije pojedinca iz zajednice koja je obi\u010dno stigmatizovana kao kolektiv. Normalizacija koja stvara moguc\u0301nosti za sve i koju bi svi trebalo da podsticaju.<\/p>\n\n

\u0160to je vi\u0161e normalizacije, kako dru\u0161tvene tako i me\u0111ususedske, to vi\u0161e mo\u017eemo imati normalizaciju me\u0111u zajednicama. Vi\u0161e razvoja i zapo\u0161ljavanja. Posebno za A\u0161kalije. Posebno od normalizacije izme\u0111u Kosova i Srbije.<\/p>\n\n

(Autor je novinar na televiziji T7 sa sedi\u0161tem u Pri\u0161tini (Kosovo). Ova publikacija je omoguc\u0301ena u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, buduc\u0301nost\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, koji sprovode Nova dru\u0161tvena inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Njen sadr\u017eaj je isklju\u010diva odgovornost Nove dru\u0161tvene inicijative (NSI) i Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari. Ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke).<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160to je vi\u0161e normalizacije, kako dru\u0161tvene tako i me\u0111ususedske, to vi\u0161e mo\u017eemo imati normalizaciju me\u0111u zajednicama. Vi\u0161e razvoja i zapo\u0161ljavanja. Posebno za A\u0161kalije. Posebno od normalizacije izme\u0111u Kosova i Srbije.<\/p>\n

Autor: Selamir Qerimi<\/p>\n

\u201eSelamire, ti nisi kao drugi, ti si kao mi\u201c. Ovo je re\u010denica koju sam \u010desto \u010duo u osnovnoj i srednjoj \u0161koli. Kao da mi je re\u010deno da nisam kao ostali \u010dlanovi moje a\u0161kalijske zajednice, da sam \u201ebolji\u201c.<\/p>\n

Ne pori\u010dem da me je to \u010dinilo ponosnim i olak\u0161anim. Da sam verovao da sam druga\u010diji. Da sam pre\u0161ao granice svoje zajednice i imao poseban status. Kakva radost! Prihvatili su me drugi koji su me videli kao \u201esvojeg\u201c.<\/p>\n

Ali sada, kada se toga setim, osec\u0301am se posti\u0111eno. Razumem da ova vrsta odvajanja nije bila po\u0161tovanje, vec\u0301 \u010dista rasisti\u010dka izjava.<\/p>\n

Ovo iskustvo je bilo gorko bu\u0111enje. Shvatio sam da je ono \u0161to mi se \u010dinilo kao uva\u017eavanje zapravo bio oblik internalizovane diskriminacije. Nesvesno sam prihvatio narativ da je moja zajednica \u201einferiorna\u201c i da se moj uspeh meri distancom koju sam stvorio od nje.<\/p>\n

To me je navelo da se distanciram i poku\u0161am da se prilagodim o\u010dekivanjima \u201enadre\u0111enih\u201c, nenamerno odbacujuc\u0301i deo svog identiteta. Ova internalizovana diskriminacija nije bila bezopasna. Uticala je na moje odluke, na\u010din na koji sam video sebe i moje ambicije.<\/p>\n

A\u0161kali tako\u0111e do\u017eivljavaju takvo iskustvo u podru\u010djima sa srpskom vec\u0301inom. Izme\u0111u ostalih \u201enadre\u0111enih\u201c.<\/p>\n

\u017divot kao \u201einferiorni\u201c izme\u0111u dva antagonisti\u010dka \u201enadre\u0111ena\u201c u potrazi za normalizacijom njihovih odnosa. Ovo je gotovo svakodnevna stvarnost A\u0161kalija. Ili barem je bila moja.<\/p>\n

Ali koliko god sam poku\u0161avao da izbri\u0161em svoju jedinstvenost u o\u010dima svojih \u201enadre\u0111enih\u201c, ona je bila tu. Osec\u0301ao sam je. Pogotovo kada je u pitanju javnost, dru\u0161tvo, dr\u017eava. Za integraciju, reprezentaciju, uklju\u010divanje u zajedni\u010dko. Gde se nisam osec\u0301ao \u201ebolje\u201c od drugih \u010dlanova moje zajednice. Gde sam bio Selamir A\u0161kalija.<\/p>\n

Ta stigmatizacija i predrasude, \u010dak i kao subjektivna stvar, vode do (samo)isklju\u010denosti, do\u017eivljavala sam to jo\u0161 od srednje \u0161kole. Kada sam sanjala da se upi\u0161em u Vojnu akademiju. To je bio poziv koji sam duboko osec\u0301ala. \u017delja za disciplinom i slu\u017eenjem zemlji. Ali, svaki put kada bih pomislila na ovaj korak, bila sam upla\u0161ena i zastra\u0161ena. Ne zbog fizi\u010dkih i intelektualnih izazova. Vec\u0301 zbog predrasuda nad predrasudama. Da c\u0301u biti vi\u0111ena kao A\u0161kalijka. Ideja o predrasudama me je u\u017easavala. Da c\u0301u se jednog dana, pre ili kasnije, suo\u010diti sa tim kako me zaista vide.<\/p>\n

Nisam imala hrabrosti da se prijavim. Ubedila sam sebe da mo\u017eda to nije pravi put, da mo\u017eda ne volim toliko ovu profesiju. Beg od straha.<\/p>\n

Takva duboka internalizacija predrasuda u\u010dinila me je svojom najvec\u0301om preprekom. Kada sam shvatila da je nemoguc\u0301e nastaviti, morala sam da prona\u0111em na\u010din da prekinem ovaj lanac i povratim ono \u0161to mi je bilo uskrac\u0301eno \u2013 ne od drugih, vec\u0301 od mene same.<\/p>\n

Po\u010dela sam da radim na povratku samopouzdanja. Zapravo, veoma kasno sam shvatio da se uspeh ne meri udaljavanjem od svoje kulture, vec\u0301 koliko mogu da iskoristim ono \u0161to mi ona nudi da bih povec\u0301ao svoj potencijal.<\/p>\n

To je bio trenutak kada sam po\u010deo da tra\u017eim moguc\u0301nosti koje me povezuju sa mojom stra\u0161c\u0301u, sa onim \u0161to mi pripada. Dok sam poku\u0161avao da se razvijam i osporavam norme, nau\u010dio sam da su moguc\u0301nosti koje se nude beskrajne za one koji se usude da probiju barijere koje su postavili drugi.<\/p>\n

Odlu\u010dio sam se za novinarstvo. Znao sam da je to hrabar korak, ali i prilika da se izrazim i osporim percepcije koje sam imao o sebi. Novinarstvo mi je ponudilo priliku da promenim svoj pristup i borim se za prava onih koji \u010desto nemaju priliku da govore sami za sebe.<\/p>\n

Tokom svog profesionalnog puta, suo\u010dio sam se sa izazovnim trenucima, ali i trenucima koji su mi pomogli da bolje razumem sebe kao novinara, ali pre svega kao pojedinca.<\/p>\n

Jedno od iskustava koje moram da istaknem bio je razgovor za posao u medijskoj kuc\u0301i. Nakon dugog razgovora, zadu\u017eena osoba je pregledala moju prijavu i rekla mi: \u201eDrago mi je \u0161to ste deo a\u0161kalijske zajednice i \u017eelim da vas imam u timu.\u201c U po\u010detku su njegove re\u010di delovale kao dobrodo\u0161la vrata. Ali \u0161to sam du\u017ee razmi\u0161ljao o njima, to sam vi\u0161e osec\u0301ao nevidljivu te\u017einu, senku sumnje kako ih opterec\u0301uje.<\/p>\n

Bilo je jasno \u2013 nije me video zbog onoga \u0161to sam izgradio sa posvec\u0301eno\u0161c\u0301u, vec\u0301 zbog onoga \u0161to sam predstavljao u njegovim o\u010dima. Nije moja sposobnost dala te\u017einu njegovoj odluci, vec\u0301 moj etni\u010dki identitet, etiketa koja me je, umesto da me potvr\u0111uje, ograni\u010dila na unapred stvoreni okvir.<\/p>\n

U tom trenutku, osetio sam hitnu potrebu da postavim granicu, liniju koja se ne sme prec\u0301i. Smireno, ali i odlu\u010dno, rekao sam: \u201eAko ova ponuda dolazi samo kao rezultat moje etni\u010dke pripadnosti, onda je ne mogu prihvatiti. Pre svega, \u017eelim da budem cenjen zbog svog profesionalizma, zbog svojih ve\u0161tina i posvec\u0301enosti \u2013 ne zbog ne\u010dega \u0161to nema nikakve veze sa poslom koji znam i \u017eelim da radim\u201c.<\/p>\n

Zac\u0301utao je trenutak. Zatim, razmi\u0161ljajuc\u0301i, rekao je: \u201eRazumem i u pravu ste\u201c. U tom trenutku sam znao \u2013 nisam odbacivao priliku, vec\u0301 sam potvr\u0111ivao svoju vrednost kao profesionalca.<\/p>\n

Ovo je moje li\u010dno iskustvo o koristima normalizacije pojedinca iz zajednice koja ima tendenciju da bude stigmatizovana kao kolektiv. Normalizacija koja stvara moguc\u0301nosti za sve i koju bi svi trebalo da podstaknu.<\/p>\n

\u0160to je vi\u0161e normalizacije, kako dru\u0161tvene tako i me\u0111ususedske, to vi\u0161e mo\u017eemo imati me\u0111uzajedni\u010dku normalizaciju. Vi\u0161e razvoja i zapo\u0161ljavanja. Posebno za A\u0161kalije. Posebno od normalizacije izme\u0111u Kosova i Srbije.<\/p>\n

(Autor je novinar na televiziji T7 sa sedi\u0161tem u Pri\u0161tini (Kosovo). Ova publikacija je omoguc\u0301ena u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, buduc\u0301nost\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, koji sprovode Nova dru\u0161tvena inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Njen sadr\u017eaj je isklju\u010diva odgovornost Nove dru\u0161tvene inicijative (NSI) i Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari. Ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke).<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7622,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[49],"tags":[],"class_list":["post-7777","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7777","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7777"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7777\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7778,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7777\/revisions\/7778"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7777"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}