{"id":7769,"date":"2025-07-28T14:04:44","date_gmt":"2025-07-28T14:04:44","guid":{"rendered":"https:\/\/musineinstitute.org\/normalizacija-odnosa-izmedju-kosova-i-srbije-u-svetlu-radnika-rae-u-bolnici-isa-grezda\/"},"modified":"2025-07-28T14:04:45","modified_gmt":"2025-07-28T14:04:45","slug":"normalizacija-odnosa-izmedju-kosova-i-srbije-u-svetlu-radnika-rae-u-bolnici-isa-grezda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/normalizacija-odnosa-izmedju-kosova-i-srbije-u-svetlu-radnika-rae-u-bolnici-isa-grezda\/","title":{"rendered":"Normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije u svetlu radnika RAE u bolnici \u201cIsa Grezda\u201d"},"content":{"rendered":"\n

Ja\u010danjem inkluzije zajednice i socijalne pravde, normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mogla bi doneti koristi ne samo regionalnom miru, vec\u0301 i koheziji i jednakosti unutar samog Kosova.<\/em><\/p>\n\n

Autor: Nora Gjuzi<\/strong><\/em><\/p>\n\n

One su higijenske radnice u bolnici \u201cIsa Grezda\u201c u \u0110akovici. To su \u017eene iz romske, a\u0161kalijske i egipc\u0301anske zajednice. Suo\u010davaju se sa ka\u0161njenjima u isplatama i nesigurno\u0161c\u0301u u svojim radnim odnosima.<\/p>\n\n

Takve situacije su dobro poznate u sektoru rada na Kosovu. Kako istra\u017eivanja pokazuju, jo\u0161 vi\u0161e kada se radi o radnicima iz RAE zajednica.<\/p>\n\n

U bolnici \u201cIsa Grezda\u201c tako\u0111e su bili primorani da protestuju i organizuju \u0161trajkove. Sebahate Quni je jedna od njih. Njen rad nije plac\u0301en zbog ugovornih sporova izme\u0111u javnog poslodavca i privatne kompanije.<\/p>\n\n

Nadle\u017ene institucije ne reaguju. Plate ne sti\u017eu. Sindikalci \u010dak po\u010dinju da sumnjaju u diskriminaciju na etni\u010dkoj osnovi. Kao Sakibe Hoti.<\/p>\n\n

Ovi problemi su postali hroni\u010dno pitanje koje zahteva odr\u017eiva institucionalna re\u0161enja. Izazovi u obrazovanju, te\u0161ka socio-ekonomska situacija, zdravstvo, zapo\u0161ljavanje i rani brakovi i dalje su prisutni, \u0161to \u010dini neophodnim preduzimanje konkretnih i dugoro\u010dnih mera za pobolj\u0161anje situacije.<\/p>\n\n

Jedno od su\u0161tinskih pitanja za pobolj\u0161anje uslova zajednica Roma, A\u0161kalija i Egipc\u0301ana ostaje njihovo aktivno uklju\u010divanje u sve sfere javnog i institucionalnog \u017eivota. U tom kontekstu, institucionalno regulisanje prava i nadle\u017enosti zajednica je va\u017ean korak ka pobolj\u0161anju njihovih uslova. Ali ne samo to.<\/p>\n\n

Kao preduslov, potreban je okvir koji omoguc\u0301ava inkluzivno i pomirujuc\u0301e dru\u0161tvo. Ovo je prvobitno osmi\u0161ljeno Ahtisarijevim paketom, iz kojeg je izveden ustavni model dana\u0161njeg Kosova.<\/p>\n\n

Drugo je normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije. Konsultacije sa nevec\u0301inskim albanskim i srpskim zajednicama, odnosno integracija romske, a\u0161kalijske i egipc\u0301anske zajednice u ovu dinamiku ja\u010daju dru\u0161tvenu koheziju i legitimitet institucija.<\/p>\n\n

Smanjenje tenzija izme\u0111u Kosova i Srbije omoguc\u0301ilo bi da se politi\u010dka pa\u017enja vi\u0161e usmeri na domac\u0301e izazove. U periodu stabilnosti, Vlada Republike Kosovo mogla bi dati vec\u0301i prioritet jednakim moguc\u0301nostima, pristupu obrazovanju, zapo\u0161ljavanju i socijalnim uslugama za RAE zajednice, umesto da usmerava svoje resurse na bezbednost ili diplomatska pitanja.<\/p>\n\n

Normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mogla bi postati katalizator promena i za RAE zajednice. Sprovo\u0111enje sporazuma u Briselskom dijalogu sada je tako\u0111e uslov za napredak Srbije i Kosova ka \u010dlanstvu u Evropskoj uniji. Stoga, proces normalizacije koji olak\u0161ava Evropska unija prati \u201eevropeizacija\u201c, institucionalne reforme, ja\u010danje vladavine prava i ljudskih prava. Dakle, to uklju\u010duje borbu protiv diskriminacije i pobolj\u0161anje po\u0161tovanja ljudskih prava, u oblastima koje su su\u0161tinske za RAE zajednice, koje se \u010desto suo\u010davaju sa marginalizacijom i isklju\u010denjem.<\/p>\n\n

Ja\u010danjem inkluzije zajednice i socijalne pravde, normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mogla bi doneti koristi ne samo regionalnom miru, vec\u0301 i koheziji i jednakosti unutar samog Kosova.<\/p>\n\n

Stoga je ovo zajedni\u010dki interes, \u010dak i za one koji administriraju i rade u bolnici \u201cIsa Grezda\u201c u \u0110akovici.<\/p>\n\n

(Autor je novinar Radio-televizije Kosova (RTK). Ova publikacija je omoguc\u0301ena u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, buduc\u0301nost\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, koji sprovode Nova dru\u0161tvena inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke).<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ja\u010danjem inkluzije zajednice i socijalne pravde, normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mogla bi doneti koristi ne samo regionalnom miru, vec\u0301 i koheziji i jednakosti unutar samog Kosova.<\/p>\n

Autor: Nora Gjuzi<\/p>\n

One su higijenske radnice u bolnici \u201cIsa Grezda\u201c u \u0110akovici. To su \u017eene iz romske, a\u0161kalijske i egipc\u0301anske zajednice. Suo\u010davaju se sa ka\u0161njenjima u isplatama i nesigurno\u0161c\u0301u u svojim radnim odnosima.<\/p>\n

Takve situacije su dobro poznate u sektoru rada na Kosovu. Kako istra\u017eivanja pokazuju, jo\u0161 vi\u0161e kada se radi o radnicima iz RAE zajednica.<\/p>\n

U bolnici \u201cIsa Grezda\u201c \u010dak su bile primorane da protestuju i \u0161trajkuju. Sebahate Quni je jedna od njih. Njen rad nije plac\u0301en zbog ugovornih sporova izme\u0111u javnog poslodavca i privatne kompanije.<\/p>\n

Nadle\u017ene institucije ne deluju. Plate ne sti\u017eu. Sindikalci \u010dak po\u010dinju da sumnjaju u diskriminaciju na etni\u010dkoj osnovi. Kao Sakibe Hoti.<\/p>\n

Ovi problemi su postali hroni\u010dno pitanje koje zahteva odr\u017eiva institucionalna re\u0161enja. Izazovi u obrazovanju, te\u0161ka socio-ekonomska situacija, zdravstvo, zapo\u0161ljavanje i rani brakovi i dalje su prisutni, \u0161to \u010dini neophodnim preduzimanje konkretnih i dugoro\u010dnih mera za pobolj\u0161anje situacije.<\/p>\n

Jedno od su\u0161tinskih pitanja za pobolj\u0161anje uslova romskih, a\u0161kalijskih i egipc\u0301anskih zajednica ostaje njihovo aktivno uklju\u010divanje u sve sfere javnog i institucionalnog \u017eivota. U tom kontekstu, institucionalno regulisanje prava i nadle\u017enosti zajednica je va\u017ean korak ka pobolj\u0161anju njihovih uslova. Ali ne samo to.<\/p>\n

Kao preduslov, potreban je okvir koji omoguc\u0301ava inkluzivno i pomirujuc\u0301e dru\u0161tvo. Ovo je prvo osmi\u0161ljeno Ahtisarijevim paketom, iz kojeg je izveden ustavni model dana\u0161njeg Kosova.<\/p>\n

Drugo je normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije. Konsultacije sa nevec\u0301inskim albanskim i srpskim zajednicama, odnosno integracija romskih, a\u0161kalijskih i egipc\u0301anskih zajednica u ovu dinamiku ja\u010daju dru\u0161tvenu koheziju i legitimitet institucija.<\/p>\n

Smanjenje tenzija izme\u0111u Kosova i Srbije omoguc\u0301ilo bi da se politi\u010dka pa\u017enja vi\u0161e usmeri na domac\u0301e izazove. U periodu stabilnosti, Vlada Republike Kosovo mogla bi dati vec\u0301i prioritet jednakim moguc\u0301nostima, pristupu obrazovanju, zapo\u0161ljavanju i socijalnim uslugama za RAE zajednice, umesto da svoje resurse usmerava na pitanja bezbednosti ili diplomatije.<\/p>\n

Normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mogla bi postati katalizator promena i za RAE zajednice. Sprovo\u0111enje sporazuma u Briselskom dijalogu sada je tako\u0111e uslov za napredak Srbije i Kosova ka \u010dlanstvu u Evropskoj uniji. Stoga, proces normalizacije koji olak\u0161ava Evropska unija prati \u201cevropeizacija\u201c, institucionalne reforme, ja\u010danje vladavine prava i ljudskih prava. Dakle, to uklju\u010duje borbu protiv diskriminacije i pobolj\u0161anje po\u0161tovanja ljudskih prava, u oblastima koje su bitne za RAE zajednice, koje se \u010desto suo\u010davaju sa marginalizacijom i isklju\u010denjem.<\/p>\n

Ja\u010danje inkluzije zajednice i socijalne pravde, normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mo\u017ee doneti koristi ne samo regionalnom miru, vec\u0301 i koheziji i jednakosti unutar samog Kosova.<\/p>\n

Kao takvo, ovo je zajedni\u010dki interes. Tako\u0111e i onih koji upravljaju i rade u bolnici \u201cIsa Grezda\u201c u \u0110akovici.<\/p>\n

(Autor je novinar Radio-televizije Kosova (RTK). Ova publikacija je omoguc\u0301ena u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, buduc\u0301nost\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, koji sprovode Nova dru\u0161tvena inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke).<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7622,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[49],"tags":[],"class_list":["post-7769","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7769","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7769"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7769\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7770,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7769\/revisions\/7770"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7769"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7769"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7769"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}