{"id":7759,"date":"2025-07-28T13:18:03","date_gmt":"2025-07-28T13:18:03","guid":{"rendered":"https:\/\/musineinstitute.org\/od-kolateralnih-zrtava-do-ucesnika-bosnjaci-i-normalizacija-kosovo-srbija\/"},"modified":"2025-07-28T13:18:04","modified_gmt":"2025-07-28T13:18:04","slug":"od-kolateralnih-zrtava-do-ucesnika-bosnjaci-i-normalizacija-kosovo-srbija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/od-kolateralnih-zrtava-do-ucesnika-bosnjaci-i-normalizacija-kosovo-srbija\/","title":{"rendered":"Od kolateralnih \u017ertava do u\u010desnika: Bo\u0161njaci i normalizacija Kosovo\u2013Srbija"},"content":{"rendered":"\n

Bo\u0161njaci nisu kolateral dijaloga. Oni su gra\u0111ani Republike Kosovo. I vreme je da i oni dobiju mesto koje im pripada za stolovima gde se donose odluke o budu\u0107nosti zemlje. U pitanjima koja se ti\u010du obrazovanja, lokalne samouprave, javnih usluga ili jezi\u010dkih i kulturnih prava, bo\u0161njaci treba da budu za stolom \u2013 ne na marginama.<\/em><\/p>\n\n

Pi\u0161e: Haris Alija<\/strong><\/em><\/p>\n\n

Vi\u0161e od deset godina, dijalog izme\u0111u Kosova i Srbije u Briselu prikazivan je kao put ka normalizaciji, kao most koji \u0107e povezati budu\u0107nost dve zemlje na novim osnovama. Me\u0111utim, dok su gotovo sva svetla pa\u017enje usredsre\u0111ena na albansko-srpske odnose, glasovi drugih zajednica \u2013 kao \u0161to je bo\u0161nja\u010dka \u2013 ostaju u senci. Oni nikada nisu bili pozvani za sto. Nisu spomenuti ni u jednom sporazumu. Ali svaki sporazum se ti\u010de i njih.<\/p>\n\n

Bo\u0161njaci su tre\u0107a po veli\u010dini zajednica na Kosovu. \u017dive u svim delovima zemlje, od Prizrena do Severne Mitrovice. Ipak, u politi\u010dkom diskursu, u procesima dono\u0161enja odluka, a posebno u okviru dijaloga, oni ne postoje. Oni su nevidljivi.<\/p>\n\n

Kada dijalog zapne, \u0161to se \u010desto doga\u0111a, posledice najvi\u0161e ose\u0107aju manje zajednice. Institucije se blokiraju. Javne slu\u017ebe ne funkcioni\u0161u. Vlada ne mo\u017ee da do\u0111e tamo gde je najpotrebnije. Sever Kosova nekada je bio dom nekoliko hiljada Bo\u0161njaka, a danas je ostao samo mali deo te populacije.<\/p>\n\n

Ako se formira nova institucionalna struktura, kao \u0161to je Asocijacija op\u0161tina sa srpskom ve\u0107inom, postavlja se legitimno pitanje: \u0161ta \u0107e biti sa Bo\u0161njacima koji \u017eive u tim op\u0161tinama? Ko \u0107e ih predstavljati? Ko \u0107e \u0161tititi njihova prava u mehanizmu koji ih nije uklju\u010dio od samog po\u010detka?<\/p>\n\n

\u0160tavi\u0161e, ose\u0107aj isklju\u010denosti je ukorenio apatiju i nepoverenje. Mnogi Bo\u0161njaci vi\u0161e ne vide smisao ni u glasanju, ni u institucijama, ni u politi\u010dkim obe\u0107anjima. Mladima se odlazi jer ne vide budu\u0107nost u sistemu koji ih ne prepoznaje. A to nije samo gubitak za njih \u2013 to je gubitak za celo Kosovo.<\/p>\n\n

Dr\u017eava Kosovo izgra\u0111ena je na principima jednakosti, pluralizma i inkluzije. Ponosna je na svoj multietni\u010dki identitet. Me\u0111utim, taj identitet ne sme ostati samo u ustavnim dokumentima ili diplomatskim bro\u0161urama. On mora biti preto\u010den u stvarno u\u010de\u0161\u0107e. U jednake mogu\u0107nosti. U aktivno zastupanje u klju\u010dnim procesima, uklju\u010duju\u0107i i dijalog sa Srbijom.<\/p>\n\n

Zato je vreme da se glas Bo\u0161njaka \u010duje. Ne zbog politike balansiranja, ve\u0107 zbog pravde. Dijalog ne mo\u017ee biti potpun bez onih koji svakodnevno \u017eive njegovu stvarnost. Sporazumi koji uti\u010du na \u017eivote manjinskih zajednica ne mogu se donositi bez njihove prisutnosti i saglasnosti. U pitanjima koja se ti\u010du obrazovanja, lokalne samouprave, javnih usluga ili jezi\u010dkih i kulturnih prava, Bo\u0161njaci treba da budu za stolom, a ne na njegovim marginama.<\/p>\n\n

Bo\u0161njaci ne tra\u017ee povlastice. Ne tra\u017ee poseban tretman. Oni tra\u017ee ne\u0161to jednostavnije \u2013 da budu uklju\u010deni. Da budu saslu\u0161ani. Da se prema njima postupa kao prema sastavnom delu dr\u017eave koju nazivaju svojim domom. I to nije samo njihovo pitanje. To je pitanje demokratije Kosova.<\/p>\n\n

Dugoro\u010dni mir i stabilnost ne mogu se graditi na bilateralnim sporazumima dok se \u010ditave zajednice ose\u0107aju nevidljivima. Demokratija ne mo\u017ee biti funkcionalna ako nije inkluzivna. Predstavljanje ne mo\u017ee biti legitimno ako je selektivno. Ako Kosovo \u017eeli biti evropska dr\u017eava, mora dokazati da je dr\u017eava svakog svog gra\u0111anina bez izuzetka.<\/p>\n\n

Bo\u0161njaci nisu kolateral dijaloga. Oni su gra\u0111ani Republike Kosovo. I vreme je da i oni dobiju mesto koje im pripada za stolovima gde se odlu\u010duje o budu\u0107nosti zemlje. Jer bez njih, bez nas svih, ova zemlja ne mo\u017ee izgraditi pravednu, ravnopravnu i zajedni\u010dku budu\u0107nost.<\/p>\n\n

(Haris Alija je fotoreporter i filmski snimatelj, zaposlen na Radio Televiziji Kosova (RTK). Ova publikacija je omogu\u0107ena u okviru projekta \u201eDialogue, Solution, Future\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, koji sprovode Inicijativa za novu dru\u0161tvenu inkluziju (NSI) i Institut za dru\u0161tvene politike Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke).<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bo\u0161njaci nisu kolateral dijaloga. Oni su gra\u0111ani Republike Kosovo. I vreme je da i oni dobiju mesto koje im pripada za stolovima gde se odlu\u010duje o budu\u0107nosti zemlje. U pitanjima koja se ti\u010du obrazovanja, lokalne samouprave, javnih usluga ili jezi\u010dkih i kulturnih prava, bo\u0161njaci treba da budu za stolom \u2013 ne na marginama.<\/p>\n

Pi\u0161e: Haris Alija<\/p>\n

Vi\u0161e od deset godina dijalog izme\u0111u Kosova i Srbije u Briselu prikazan je kao put ka normalizaciji, kao most koji \u0107e povezati budu\u0107nost dve zemlje na novim osnovama. Me\u0111utim, dok su svetla pa\u017enje gotovo isklju\u010divo fokusirana na albansko-srpske odnose, glasovi drugih zajednica \u2013 poput bo\u0161nja\u010dke \u2013 ostaju u senci. Oni nikada nisu pozvani za sto. Nisu spomenuti ni u jednom sporazumu. Ali svaki sporazum ih se ti\u010de.<\/p>\n

Bo\u0161njaci su tre\u0107a po veli\u010dini zajednica na Kosovu. \u017dive u svim delovima zemlje, od Prizrena do Severne Mitrovice. Ipak, u politi\u010dkom diskursu, procesima dono\u0161enja odluka, a posebno u okviru dijaloga, oni ne postoje. Oni su nevidljivi.<\/p>\n

Kada dijalog zapne, kao \u0161to se \u010desto de\u0161ava, posledice najvi\u0161e ose\u0107aju manje zajednice. Institucije se blokiraju. Javne usluge ne funkcioni\u0161u. Vlada ne mo\u017ee da stigne tamo gde je najpotrebnije. Sever Kosova nekada je bio dom nekoliko hiljada Bo\u0161njaka, danas je ostao samo mali deo te populacije.<\/p>\n

Ako se formira nova institucionalna struktura, poput Asocijacije op\u0161tina sa srpskom ve\u0107inom, postavlja se legitimno pitanje: \u0161ta je sa Bo\u0161njacima koji \u017eive u tim op\u0161tinama? Ko \u0107e ih predstavljati? Ko \u0107e braniti njihova prava u mehanizmu koji ih nije uklju\u010dio od po\u010detka?<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ose\u0107aj isklju\u010denosti je ukorenio apatiju i nepoverenje. Mnogi Bo\u0161njaci vi\u0161e ne vide smisao ni u glasanju, ni u institucijama, ni u politi\u010dkim obe\u0107anjima. Mladima se odlazi, jer ne vide budu\u0107nost u sistemu koji ih ne prepoznaje. I to nije samo gubitak za njih \u2013 to je gubitak za \u010ditavo Kosovo.<\/p>\n

Dr\u017eava Kosovo izgra\u0111ena je na principima jednakosti, pluralizma i inkluzije. Ponosna je na svoj multietni\u010dki identitet. Ali taj identitet ne sme ostati samo u ustavnim dokumentima ili diplomatskim bro\u0161urama. On mora biti preto\u010den u stvarno u\u010de\u0161\u0107e. U jednake mogu\u0107nosti. U aktivno predstavljanje u klju\u010dnim procesima, uklju\u010duju\u0107i i dijalog sa Srbijom.<\/p>\n

Zato je vreme da se \u010duje glas Bo\u0161njaka. Ne zbog politike balansa, ve\u0107 zbog pravde. Dijalog ne mo\u017ee biti potpun bez onih koji svakodnevno \u017eive njegovu stvarnost. Sporazumi koji uti\u010du na \u017eivot malih zajednica ne mogu se donositi bez njihovog prisustva i pristanka. U pitanjima koja se ti\u010du obrazovanja, lokalne samouprave, javnih usluga ili jezi\u010dkih i kulturnih prava, bo\u0161njaci treba da budu za stolom, ne na marginama.<\/p>\n

Bo\u0161njaci ne tra\u017ee povlastice. Ne tra\u017ee poseban tretman. Oni tra\u017ee ne\u0161to jednostavnije \u2013 da budu uklju\u010deni. Da budu saslu\u0161ani. Da se tretiraju kao sastavni deo dr\u017eave koju nazivaju domom. I to nije samo njihovo pitanje. To je pitanje demokratije Kosova.<\/p>\n

Dugoro\u010dni mir i stabilnost ne mogu se graditi na bilateralnim sporazumima dok se \u010ditave zajednice ose\u0107aju nevidljivim. Demokratija ne mo\u017ee funkcionisati ako nije inkluzivna. Predstavljanje ne mo\u017ee biti legitimno ako je selektivno. Ako Kosovo \u017eeli da bude evropska dr\u017eava, mora dokazati da je dr\u017eava svih svojih gra\u0111ana bez razlike.<\/p>\n

Bo\u0161njaci nisu kolateral dijaloga. Oni su gra\u0111ani Republike Kosovo. I vreme je da i oni dobiju mesto koje im pripada za stolovima gde se odlu\u010duje o budu\u0107nosti zemlje. Jer bez njih, bez svih nas, ova zemlja ne mo\u017ee graditi pravednu, jednaku i zajedni\u010dku budu\u0107nost.<\/p>\n

(Haris Alija je fotoreporter i filmski stvaralac, radi na Radio Televiziji Kosova (RTK). Ova publikacija omogu\u0107ena je u okviru projekta \u201eDialogue, Solution, Future\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, a sprovode je Inicijativa za novu socijalnu inkluziju (NSI) i Institut za dru\u0161tvene politike Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke.)<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7622,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[49],"tags":[],"class_list":["post-7759","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7759","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7759"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7759\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7760,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7759\/revisions\/7760"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7759"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7759"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7759"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}