Program vlade koji je pro\u0161le nedelje usvojen u Vladi Republike Kosovo, a o kojem \u0107e danas raspravljati Skup\u0161tina Republike, predstavlja glavne ciljeve vlade za njen \u010detvorogodi\u0161nji mandat. Na 57 stranica su sa\u017eete konkretne mere i vrednosni ciljevi izvr\u0161ne vlasti putem kojih aktuelna vlada nastoji da pobolj\u0161a stanje u dru\u0161tvenim sektorima Kosova.<\/p>\n\n
Ukratko, ovaj dokument nema format izvr\u0161nog dokumenta, odnosno onog koji je primenjiv. Nijedna od navedenih mera\/ciljeva nema vremenski rok za sprovo\u0111enje, \u0161to znatno ote\u017eava razumevanje programa. S druge strane, \u010dak i kada postoje konkretne mere, one ne preciziraju na\u010dine njihovog finansiranja, \u0161to bi omogu\u0107ilo procenu mogu\u0107nosti realizacije mera. \u0160tavi\u0161e, dokument ne pru\u017ea mogu\u0107nost zamisli o transformaciji upravljanja, ekonomije i dru\u0161tva Kosova. U ve\u0107ini slu\u010dajeva ne govori se ni o jednoj analizi efekata konkretnih mera. Dakle, programski dokument ostavlja nedostatkom i analizu odakle polazimo, kao i gde idemo.<\/p>\n\n
Na 57 stranica vladinog programa, u svakom poglavlju i podpoglavlju, kroz tekst, vlada je pokazala da \u0107e se anga\u017eovati, u smislu da \u0107e se obavezati, a u vladinom programu trebalo bi da budu konkretne, jasne i precizne politike o tome koje su i kada \u0107e biti sprovedene.<\/p>\n\n
Iz \u010ditanja ovog izve\u0161taja proizilazi da se re\u010denica \u201evizija vlade\u201c pominje 8 puta, \u201eVlada \u0107e se anga\u017eovati\u201c 41 put, i \u201emi \u0107emo se anga\u017eovati\u201c 21 put.<\/strong> Institut „Musine Kokalari“ je izvr\u0161io procenu nekih mera koje se ti\u010du prava i socijalne jednakosti, zapo\u0161ljavanja i prava radnika, polo\u017eaja \u017eena u dru\u0161tvu, kao i me\u0111unacionalnog su\u017eivota i integracije.<\/p>\n\n 1. Zapo\u0161ljavanje i odr\u017eivi razvoj<\/strong><\/p>\n\n Ovo je jedan od glavnih izbornih prioriteta Premijera i jedan od najobimnijih delova Programa.<\/p>\n\n Glavne mere u ovoj oblasti odnose se na institucionalnu reformu za koju se vlada obavezuje, uspostavljaju\u0107i dve ambiciozne institucije koje \u0107e direktno uticati na brzinu razvoja ekonomije.<\/p>\n\n a) Suvereni fond<\/strong> \u2013 koji \u0107e preuzeti vlasni\u0161tvo nad strate\u0161kim resursima Kosova i brinuti o njihovom vrednovanju i pove\u0107anju vrednosti javnih preduze\u0107a, uklju\u010duju\u0107i i unapre\u0111enje korporativnog upravljanja u njima. U programu se navodi da \u0107e se vlada anga\u017eovati na uspostavljanju Suverenog fonda. Ne navodi se vremenski okvir kada fond mo\u017ee biti uspostavljen. Nije obja\u0161njeno za\u0161to se o\u010dekuje da \u0107e ovaj fond biti efikasniji u upravljanju javnim preduze\u0107ima u pore\u0111enju sa na\u010dinom na koji to danas radi Ministarstvo ekonomskog razvoja. Ukratko se pominje da \u0107e fond omogu\u0107iti uslove za strane investicije i pristup tr\u017ei\u0161tima kapitala za strate\u0161ke resurse. Nije precizirano da li \u0107e kapital iz inostranstva dolaziti putem korporativnih obveznica koje preduze\u0107a mogu prodavati ili putem akcija koje \u0107e prodavati, odnosno putem privatizacije odre\u0111enih procenta preduze\u0107a. Tako\u0111e, nije jasno kako \u0107e se izbe\u0107i me\u0111usubsidiranje javnih preduze\u0107a (npr. uzimanje novca od Telekoma i ulaganje u Trep\u010du), \u0161to je zabranjeno pravilima EU.<\/p>\n\n b) Razvojna banka Kosova<\/strong> \u2013 koja \u0107e biti investiciona banka fokusirana na strate\u0161ke sektore ekonomije za pove\u0107anje pristupa kapitalu za preduze\u0107a koja stvaraju radna mesta i pobolj\u0161avaju trgovinski bilans. Ukoliko bude osnovana Razvojna banka, bila bi prva banka u Kosovu osnovana sa javnim kapitalom. Me\u0111utim, ni u ovom slu\u010daju program ne daje rok ili na\u010din kako i kada \u0107e banka biti osnovana.<\/p>\n\n Minimalna plata za 1 godinu<\/strong> \u2013 Za svakog mladog \u010doveka koji se prvi put zaposli, ovo je predlo\u017eena mera za podsticanje zapo\u0161ljavanja mladih. Ovakav vid subvencionisanja plata za zaposlene mlade osobe kori\u0161\u0107en je i u drugim zemljama kao odgovor na ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Vlada, iako se zala\u017ee za aktivne politike zapo\u0161ljavanja \u017eena, ne primenjuje isti vid subvencionisanja za zapo\u0161ljavanje \u017eena. Naravno, zapo\u0161ljavanje mladih je od interesa za na\u0161e dru\u0161tvo, ali stanje je jo\u0161 te\u017ee kada je re\u010d o zapo\u0161ljavanju \u017eena. Ovakva mera usmerena na zapo\u0161ljavanje \u017eena donekle bi popravila ovu situaciju.<\/p>\n\n Ekonomsko osna\u017eivanje \u017eena<\/strong> \u2013 Iako nije jasno definisana mera, ipak se posebno pominje zapo\u0161ljavanje \u017eena odvojeno od op\u0161tih politika zapo\u0161ljavanja. Me\u0111utim, program ne daje ni\u0161ta konkretno osim da \u201e\u0107e se primenjivati aktivne mere za zapo\u0161ljavanje \u017eena i mere podr\u0161ke za obezbe\u0111enje likvidnosti preduze\u0107ima kojima upravljaju \u017eene.\u201c Koje aktivne mere? Kakav \u0107e biti predvi\u0111eni efekat ove mere?<\/p>\n\n Pove\u0107anje minimalne plate na 250 evra<\/strong> \u2013 Ovo je jedna od glavnih politika vlade u vezi sa uslovima rada i pravima radnika. U ovom delu, Vlada \u0107uti o vremenu kada \u0107e biti doneta odluka o pove\u0107anju plate. Tako\u0111e, ne navodi na osnovu \u010dega je zasnovana ova suma, koje kalkulacije su kori\u0161\u0107ene, kao ni mi\u0161ljenje Ekonomsko-socijalnog saveta (ESS) o tome, imaju\u0107i u vidu da prema zakonu ESS daje predlog, a premijer donosi odluku o minimalnoj plati. Ako uradimo ra\u010dunicu, ispada da \u0107e aktuelna vlada pove\u0107ati minimalnu platu za 120 evra, u pore\u0111enju sa sada\u0161njih 130 evra. U procentima, to je pove\u0107anje od 48%, a raspore\u0111eno kroz godine, s obzirom na to da minimalna plata nije menjana od 2010. godine, ispada da \u0107e aktuelna vlada pove\u0107avati platu za 12 evra godi\u0161nje. Dok, ako izra\u010dunamo u odnosu na drugu minimalnu platu od 170 evra, aktuelna vlada \u0107e je pove\u0107ati za 80 evra, \u0161to procentualno iznosi 32%, a raspore\u0111eno kroz godine, pove\u0107anje \u0107e biti 8 evra godi\u0161nje.<\/p>\n\n Pored ove mere, vlada je predvidela i pove\u0107anje neoporezivog prihoda sa sada\u0161njih 80 evra, koliko je trenutno na pragu minimalne plate, na 250 evra. Ovu meru su predvideli kao mehanizam za pove\u0107anje agregatne potra\u017enje s jedne strane i kao meru za borbu protiv siroma\u0161tva s druge strane. Me\u0111utim, u ovom delu nije jasno kako \u0107e se promeniti postoje\u0107a progresivnost poreza na li\u010dni dohodak. Danas gra\u0111ani Kosova pla\u0107aju porez po slede\u0107im stopama: 0-80 evra 0%; 80-250 evra 4%; 250-450 evra 8%; preko 450 evra 10%. Bez poznavanja ovog progresivnog sistema te\u0161ko je izra\u010dunati realni efekat koji \u0107e ova mera imati na zarade u Kosovu (na primer, prose\u010dnu platu).<\/p>\n\n Za\u0161tita radni\u010dkih prava i unapre\u0111enje uslova rada su jo\u0161 dva prioriteta ove vlade. Me\u0111utim, nije nazna\u010deno koji zakon treba menjati, niti koji mehanizam \u0107e biti oja\u010dan za sprovo\u0111enje zakona, kada \u0107e se to desiti i koliki \u0107e biti tro\u0161kovi takve primene.<\/p>\n\n Nije nazna\u010deno koliko \u0107e biti pove\u0107an broj inspektora, koliki \u0107e biti bud\u017eetski tro\u0161kovi, niti da li \u0107e plate inspektora biti pove\u0107ane.<\/p>\n\n 2. Zdravstvo<\/strong><\/p>\n\n U najve\u0107oj meri, vladine politike u sektoru zdravstva i socijalne za\u0161tite su op\u0161te i nigde nisu konkretizovane kako \u0107e se realizovati, odakle \u0107e se obezbediti sredstva za njihovu realizaciju i do koje godine \u0107e biti zavr\u0161ene, iako program govori o \u010detvorogodi\u0161njem mandatu vlade (2021\u20132025).<\/p>\n\n U sektoru zdravstva<\/strong> govori se treba imati zdravo stanovni\u0161tvo putem pru\u017eanja kvalitetnih i sigurnih zdravstvenih usluga, ali se ne navodi koje \u0107e usluge biti unapre\u0111ene i koje \u0107e biti dodate. Na nijednoj stranici programa nije precizirano \u0161ta podrazumeva \u201ezdravstvena reforma\u201c, niti postoji rok kada \u0107e biti usvojena \u201eNova strategija zdravstvenog sektora\u201c.<\/p>\n\n Revidiranje pravnog okvira zdravstva<\/strong>, kao preduslov za neophodne reforme u zdravstvenom sistemu, predvi\u0111eno je kao jedan od aspekata koji \u0107e uticati na ovaj sistem, ali opet nije precizirano \u0161ta ta\u010dno podrazumevaju izmene Zakona o zdravstvu. Na nijednoj stranici vladinog programa nije pomenuta potpuna funkcionalizacija Klini\u010dkog univerzitetskog centra Kosova, da li \u0107e po\u010deti izgradnja Bolnice za glavni grad, zakonska obaveza iz Zakona o glavnom gradu, \u0161ta \u0107e biti sa izgra\u0111enim objektom Bolnice u Ferizaju, niti sa obavezom izgradnje bolnice u Podujevu.<\/p>\n\n Kod javnog zdravstvenog osiguranja<\/strong> nije obja\u0161njeno za\u0161to je neophodno dopunjavanje i izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, niti ako \u0107e se menjati, za\u0161to \u0107e se menjati i kada \u0107e biti usvojen, s obzirom na to da primena takvog zakona zahteva velike napore vlade. \u0160tavi\u0161e, i kada se ka\u017ee da \u0107e se oja\u010dati administrativni, ljudski i infrastrukturni kapaciteti Fonda za zdravstveno osiguranje kao preduslov za po\u010detak prikupljanja doprinosa, nije obja\u0161njeno kakav \u0107e biti kadar, koliki \u0107e biti tro\u0161kovi i kada \u0107e ovaj proces po\u010deti? Situacija je ista i sa po\u010detkom kompletiranja zdravstvenog informacionog sistema i Klini\u010dkih smernica.<\/p>\n\n 3. Socijalna za\u0161tita<\/strong><\/p>\n\n Prema programu, cilj vlade je da podr\u017ei ranjive grupe, restruktuira socijalne i penzione \u0161eme, dizajniraju\u0107i \u0161eme za garantovano sezonsko zapo\u0161ljavanje za jednog \u010dlana porodice i za sve one koji su uklju\u010deni u socijalne \u0161eme<\/strong>.\u00a0Me\u0111utim, u programu nije navedeno koliko je gra\u0111ana nezaposleno, koliko gra\u0111ana uklju\u010denih u socijalne \u0161eme \u0107e postati deo socijalnih politika, na kojim poslovima \u0107e ti ljudi biti anga\u017eovani i odakle \u0107e se obezbediti sredstva za realizaciju ove ta\u010dke programa.<\/p>\n\n Nadoknada za porodice sa niskim prihodima<\/strong> \u2013 Sprovo\u0111enje programa de\u010dijih dodataka ponovo nije numeri\u010dki obrazlo\u017eeno, tj. nije navedeno odakle \u0107e se ta sredstva obezbediti \u2013 da li \u0107e biti preusmerena iz kapitalnih investicija ili iz nekih drugih bud\u017eetskih stavki.<\/p>\n\n Izmena porodiljskog i roditeljskog odsustva<\/strong> \u2013 Nije navedeno u kojoj godini \u0107e se izmeniti dva zakona iz ovog sektora, niti koliki \u0107e biti bud\u017eetski tro\u0161ak.<\/p>\n\n Za nezaposlene majke tokom 6 meseci porodiljskog odsustva<\/strong> \u2013 bi\u0107e obezbe\u0111ena kompenzacija u visini minimalne plate od 250 evra. I dalje nije jasno da li je ura\u010dunata bud\u017eetska cena ove mere ili \u0107e ovo biti jedno od obe\u0107anja koje ne\u0107e mo\u0107i da se realizuje. Prema Statisti\u010dkom godi\u0161njaku Kosova za 2020. godinu, broj \u017eivoro\u0111enih beba u 2019. godini bio je 21.798. Ako se pretpostavi da je 70% \u017eena nezaposleno, to zna\u010di da \u0107e ovu meru Vlada ko\u0161tati 22.887.000 evra, bez uklju\u010divanja tro\u0161kova anga\u017eovanja dr\u017eavne administracije za sprovo\u0111enje ove politike.<\/p>\n\n Revizija i restrukturiranje postoje\u0107ih socijalnih i penzijskih \u0161ema<\/strong> \u2013 putem \u010di\u0161\u0107enja lista korisnika socijalnih i penzijskih \u0161ema. Ovde se ne govori, niti se poja\u0161njava da li \u0107e ovakvo \u010di\u0161\u0107enje lista biti pra\u0107eno fuzionisanjem svih socijalnih \u0161ema u jedan penzijski kod, ili \u0107e se nastaviti sa istim zakonima raspodeljenim po odre\u0111enim sektorima.<\/p>\n\n 4. Ljudska prava i me\u0111uetni\u010dka integracija<\/strong><\/p>\n\n Pitanje ljudskih prava, zajednica i rodne ravnopravnosti je veoma povr\u0161no i uop\u0161teno obra\u0111eno u vladinom programu. Ne izgleda da je to prioritet.<\/p>\n\n Samo dve stranice od preko 60, koliko sadr\u017ei vladin program, posve\u0107ene su ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti, promociji i za\u0161titi prava zajednica.<\/p>\n\n U ovim pitanjima, vladine politike su uop\u0161tene i uglavnom predstavljaju politi\u010dka obe\u0107anja, bez preciziranja i konkretizacije mehanizama, vremenskog plana sprovo\u0111enja i bud\u017eeta.<\/p>\n\n \u2022 U ta\u010dki 2.5 \u201eLjudska prava i rodna ravnopravnost\u201c<\/strong>, u pasusu \u201ePromocija i za\u0161tita ljudskih prava\u201c<\/strong> izdvaja se romska, a\u0161kalijska i egip\u0107anska zajednica, dok se ne pominju druge manjinske zajednice.<\/p>\n\n U istoj ta\u010dki, u pasusu \u201eObezbe\u0111ivanje rodne ravnopravnosti kroz osna\u017eivanje \u017eena<\/strong>\u201c, ne precizira se na koje se ta\u010dno amandmane misli kada se pominje \u201edopuna zakonodavnog okvira za za\u0161titu od nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja\u201c.<\/p>\n\n Nije precizirano na koje se institucionalne mehanizme misli kada se govori o ja\u010danju kapaciteta za tretman slu\u010dajeva nasilja u porodici.<\/p>\n\n Nema procene ekonomske cene za pove\u0107anje funkcionalne efikasnosti prihvatili\u0161ta za za\u0161titu od nasilja u porodici, kao ni za \u201erodno bud\u017eetiranje\u201c.<\/p>\n\n Isto va\u017ei i za \u201eregistrovanje imovine\u201c (na ime oba supru\u017enika) gde nisu precizirane afirmativne mere i finansijska podr\u0161ka.<\/p>\n\n \u2022 U ta\u010dki 2.6 \u201ePromocija i za\u0161tita prava zajednica<\/strong>\u201c nisu precizirane mere i mehanizmi za borbu protiv diskriminacije u zapo\u0161ljavanju, obrazovanju ili podr\u0161ci preduzetnicima za nestalne zajednice.<\/p>\n\n I ovde se izdvaja RAE zajednica, dok se druge zajednice ne pominju.<\/p>\n\n O zajednicama u stanju potrebe govori se samo kada se pominje pove\u0107anje broja nastavnika.<\/p>\n\n U odeljku \u201eUnapre\u0111enje politika za zajednice\u201c<\/strong> mere se generalizuju kroz ideju izrade \u201eStrategije za za\u0161titu i promociju prava zajednica i njihovih \u010dlanova, konceptualnog dokumenta za raseljena lica, izrade Zakona o raseljenim licima, zasnovanih na principima osnovnih prava i bez isklju\u010divanja bilo koje zajednice\u201c. Nije preciziran ni vremenski okvir za izradu i usvajanje ove strategije.<\/p>\n\n U odeljku \u201eSocijalna uklju\u010denost i op\u0161ta stabilizacija zajednica na Kosovu\u201c<\/strong> generalno se pominju projekti \u201eu funkciji povratka, reintegracije i stabilizacije zajednica, finansijske podr\u0161ke civilnom dru\u0161tvu s ciljem stvaranja me\u0111usobnog poverenja izme\u0111u zajednica\u201c, sa osvrtom na Projekat \u201eProgram EU za stabilizaciju zajednica IV\u201c. Ni ovaj deo nije detaljno razra\u0111en u smislu vremenskog okvira niti sopstvenog bud\u017eetskog ulaganja Vlade Kosova.<\/p>\n\n U odeljku \u201ePovratak raseljenih lica i odr\u017eiva re\u0161enja\u201c<\/strong> nije pomenuta srpska manjina, koja se smatra jednom od zajednica koje se najvi\u0161e suo\u010davaju sa problemom povratka. Tako\u0111e, nema konkretnih mera, vremenskog okvira niti bud\u017eetskih podataka.<\/p>\n\n U Vladinom programu nema konkretnih politika za integraciju Severnog Kosova.<\/p>\n\n Pri\u0161tina, 17. maj 2021<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Program vlade koji je pro\u0161le nedelje usvojen u Vladi Republike Kosovo, a o kojem \u0107e danas raspravljati Skup\u0161tina Republike, predstavlja glavne ciljeve vlade za njen \u010detvorogodi\u0161nji mandat. Na 57 stranica su sa\u017eete konkretne mere i vrednosni ciljevi izvr\u0161ne vlasti putem kojih aktuelna vlada nastoji da pobolj\u0161a stanje u dru\u0161tvenim sektorima Kosova. Ukratko, ovaj dokument nema […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":803,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-7669","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7669","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7669"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7669\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7670,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7669\/revisions\/7670"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/803"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7669"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7669"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7669"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}