One su sanitarne radnice u bolnici Isa Grezda u \u0110akovici. To su \u017eene iz romske, a\u0161kalijske i egip\u0107anske zajednice. Suo\u010davaju se s ka\u0161njenjima u pla\u0107anjima i nesigurno\u0161\u0107u u radnim odnosima.<\/p>\n\n\n\n
Takve situacije su dobro poznate u sektoru rada na Kosovu. Kao \u0161to istra\u017eivanja pokazuju, tim vi\u0161e kada se radi o radnicima iz RAE zajednica.<\/p>\n\n\n\n
U bolnici \u201cIsa Grezda\u201d prisiljeni su i protestovati i organizovati \u0161trajkove. Sebahate Quni je jedna od njih. Njen rad nije pla\u0107en zbog ugovornih sporova izme\u0111u javnog poslodavca i privatnog preduze\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Odgovorne institucije ne deluju. Plate ne dolaze. Sindikalisti \u010dak po\u010dinju sumnjati u diskriminaciju na osnovu etni\u010dke pripadnosti. Kao \u0161to je Sakibe Hoti.<\/p>\n\n\n\n
Ti su se problemi pretvorili u hroni\u010dno pitanje koje zahteva odr\u017eiva institucionalna re\u0161enja. Izazovi u obrazovanju, te\u0161ka dru\u0161tveno-ekonomska situacija, zdravlje, zapo\u0161ljavanje i rani brakovi i dalje su prisutni, zbog \u010dega je potrebno preduzeti konkretne i dugoro\u010dne mere za pobolj\u0161anje situacije.<\/p>\n\n\n\n
Jedno od bitnih pitanja za pobolj\u0161anje uslova romskih, a\u0161aklijskih i egip\u0107anskih zajednica ostaje njihovo aktivno u\u010de\u0161\u0107e u svim sferama javnog i institucionalnog \u017eivota. U tom kontekstu, institucionalno regulisanje prava i nadle\u017enosti zajednica va\u017ean je korak prema pobolj\u0161anju njihovih uslova. I ne samo to.<\/p>\n\n\n\n
Kao preduslov, potreban nam je okvir koji omogu\u0107uje inkluzivna dru\u0161tva i dru\u0161tva pomirenja. To je prvi put osmi\u0161ljeno Ahtisaarijevim paketom, iz kojeg je izveden ustavni model dana\u0161njeg Kosova.<\/p>\n\n\n\n
Drugi preduslov je normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Savetovanje neve\u0107inskih i srpskih zajednica, odnosno integracija romskih, a\u0161kalijskih i egip\u0107anskih zajednica u ovu dinamiku ja\u010da socijalnu koheziju i legitimitet institucija.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Smanjenje napetosti izme\u0111u Kosova i Srbije omogu\u0107ilo bi da se politi\u010dka pa\u017enja vi\u0161e fokusira na doma\u0107e izazove. U periodu stabilnosti, Vlada Republike Kosova mogla bi dati ve\u0107i prioritet jednakim mogu\u0107nostima, pristupu obrazovanju, zapo\u0161ljavanju i socijalnim uslugama za RAE zajednice, umesto da usmerava svoje resurse na pitanja sigurnosti ili diplomacije.<\/p>\n\n\n\n Normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mo\u017ee postati katalizator promena i za RAE zajednice. Implementacija sporazuma u Briselskom dijalogu ve\u0107 je uslov za napredak Srbije i Kosova ka \u010dlanstvu u Evropskoj uniji. Stoga je proces normalizacije koji olak\u0161ava Evropska unija popra\u0107en \u2018evropeizacijom\u2019, institucionalnom reformom, ja\u010danjem vladavine prava i ljudskih prava. Dakle, to uklju\u010duje borbu protiv diskriminacije i pobolj\u0161anje po\u0161tovanja ljudskih prava, u podru\u010djima bitnim za RAE zajednice, koje se \u010desto suo\u010davaju s marginalizacijom i isklju\u010deno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Ja\u010danjem uklju\u010denosti zajednice i socijalne pravde, normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mo\u017ee doneti koristi ne samo regionalnom miru, ve\u0107 i koheziji i jednakosti unutar samog Kosova.<\/p>\n\n\n\n Kao takav, to je zajedni\u010dki interes. Kao i onih koji upravljaju i rade u bolnici Isa Grezda u \u0110akovici.<\/p>\n\n\n\n Ova publikacija omogu\u0107ena je u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, budu\u0107nost\u201c uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, kojeg sprovode Nova socijalna inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Njema\u010dke.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" One su sanitarne radnice u bolnici Isa Grezda u \u0110akovici. To su \u017eene iz romske, a\u0161kalijske i egip\u0107anske zajednice. Suo\u010davaju se s ka\u0161njenjima u pla\u0107anjima i nesigurno\u0161\u0107u u radnim odnosima.<\/p>\n Takve situacije su dobro poznate u sektoru rada na Kosovu. Kao \u0161to istra\u017eivanja pokazuju, tim vi\u0161e kada se radi o radnicima iz RAE zajednica.<\/p>\n U bolnici \u201cIsa Grezda\u201d prisiljeni su i protestovati i organizovati \u0161trajkove. Sebahate Quni je jedna od njih. Njen rad nije pla\u0107en zbog ugovornih sporova izme\u0111u javnog poslodavca i privatnog preduze\u0107a.<\/p>\n Odgovorne institucije ne deluju. Plate ne dolaze. Sindikalisti \u010dak po\u010dinju sumnjati u diskriminaciju na osnovu etni\u010dke pripadnosti. Kao \u0161to je Sakibe Hoti.<\/p>\n Ti su se problemi pretvorili u hroni\u010dno pitanje koje zahteva odr\u017eiva institucionalna re\u0161enja. Izazovi u obrazovanju, te\u0161ka dru\u0161tveno-ekonomska situacija, zdravlje, zapo\u0161ljavanje i rani brakovi i dalje su prisutni, zbog \u010dega je potrebno preduzeti konkretne i dugoro\u010dne mere za pobolj\u0161anje situacije.<\/p>\n Jedno od bitnih pitanja za pobolj\u0161anje uslova romskih, a\u0161aklijskih i egip\u0107anskih zajednica ostaje njihovo aktivno u\u010de\u0161\u0107e u svim sferama javnog i institucionalnog \u017eivota. U tom kontekstu, institucionalno regulisanje prava i nadle\u017enosti zajednica va\u017ean je korak prema pobolj\u0161anju njihovih uslova. I ne samo to.<\/p>\n Kao preduslov, potreban nam je okvir koji omogu\u0107uje inkluzivna dru\u0161tva i dru\u0161tva pomirenja. To je prvi put osmi\u0161ljeno Ahtisaarijevim paketom, iz kojeg je izveden ustavni model dana\u0161njeg Kosova.<\/p>\n Drugi preduslov je normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Savetovanje neve\u0107inskih i srpskih zajednica, odnosno integracija romskih, a\u0161kalijskih i egip\u0107anskih zajednica u ovu dinamiku ja\u010da socijalnu koheziju i legitimitet institucija.<\/p>\n Smanjenje napetosti izme\u0111u Kosova i Srbije omogu\u0107ilo bi da se politi\u010dka pa\u017enja vi\u0161e fokusira na doma\u0107e izazove. U periodu stabilnosti, Vlada Republike Kosova mogla bi dati ve\u0107i prioritet jednakim mogu\u0107nostima, pristupu obrazovanju, zapo\u0161ljavanju i socijalnim uslugama za RAE zajednice, umesto da usmerava svoje resurse na pitanja sigurnosti ili diplomacije.<\/p>\n Normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mo\u017ee postati katalizator promena i za RAE zajednice. Implementacija sporazuma u Briselskom dijalogu ve\u0107 je uslov za napredak Srbije i Kosova ka \u010dlanstvu u Evropskoj uniji. Stoga je proces normalizacije koji olak\u0161ava Evropska unija popra\u0107en \u2018evropeizacijom\u2019, institucionalnom reformom, ja\u010danjem vladavine prava i ljudskih prava. Dakle, to uklju\u010duje borbu protiv diskriminacije i pobolj\u0161anje po\u0161tovanja ljudskih prava, u podru\u010djima bitnim za RAE zajednice, koje se \u010desto suo\u010davaju s marginalizacijom i isklju\u010deno\u0161\u0107u.<\/p>\n Ja\u010danjem uklju\u010denosti zajednice i socijalne pravde, normalizacija odnosa izme\u0111u Kosova i Srbije mo\u017ee doneti koristi ne samo regionalnom miru, ve\u0107 i koheziji i jednakosti unutar samog Kosova.<\/p>\n Kao takav, to je zajedni\u010dki interes. Kao i onih koji upravljaju i rade u bolnici Isa Grezda u \u0110akovici.<\/p>\n Ova publikacija omogu\u0107ena je u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, budu\u0107nost\u201c uz podr\u0161ku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, kojeg sprovode Nova socijalna inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Njema\u010dke.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7622,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[49],"tags":[],"class_list":["post-7638","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7638","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7638"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7638\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7662,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7638\/revisions\/7662"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7638"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7638"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7638"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}