Pre vi\u0161e od deset godina, dijalog izme\u0111u Kosova i Srbije u Briselu je predstavljan kao put ka normalizaciji, kao most koji \u0107e povezivati budu\u0107nost dve zemlje na novim osnovama. Me\u0111utim, dok se pa\u017enja gotovo isklju\u010divo fokusirala na albansko-srpske odnose, glasovi drugih zajednica \u2013 poput Bo\u0161njaka \u2013 ostali su u seni. Oni nikada nisu pozvani za sto. Oni se ne spominju ni u jednom sporazumu. Ali svaki sporazum ti\u010de se i njih.<\/p>\n\n\n\n
Bo\u0161njaci su tre\u0107a najve\u0107a zajednica na Kosovu. \u017dive u svim delovima zemlje od Prizrena do Severne Mitrovice. Pa ipak, u politi\u010dkom diskursu, u procesima dono\u0161enja odluka i posebno u okviru dijaloga, oni ne postoje. Oni su nevidljivi.<\/p>\n\n\n\n
Kada dijalog stane, kao \u0161to to \u010desto biva, male zajednice sna\u017enije ose\u0107aju posledice. Institucije se blokiraju. Javne usluge ne funkcioni\u0161u. Vlada ne uspeva do dopre tamo gde treba. Na severu Kosova, nekad je \u017eivelo nekoliko hiljada Bo\u0161njaka, danas je ostao samo deo te populacije.<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko se formira nova institucionalna struktura, kao \u0161to je Zajednica op\u0161tina sa srpskom ve\u0107inom, postavlja se legitimno pitanje: \u0161ta biva sa Bo\u0161njacima koji \u017eive u tim op\u0161tinama? Ko \u0107e njih predstavljati? Ko \u0107e \u0161tititi njihova prava u mehanizmu koji ih nije uklju\u010dio od samog po\u010detka?<\/p>\n\n\n\n
\u0160tavi\u0161e, ose\u0107aj isklju\u010denosti usadio je apatiju i nevericu. Mnogo Bo\u0161njaka vi\u0161e ne vidi smisao ni u glasanju, ni u institucijama, ni u politi\u010dkim obe\u0107anjima. Mladi odlaze jer ne vide budu\u0107nost u sistemu koji ih ne poznaje. I to nije samo gubitak za njih, to je gubitak za celo Kosovo.<\/p>\n\n\n\n
Dr\u017eava Kosovo je izgra\u0111ena na principima jednakosti, pluralizma i inkluzije. Ponosno je na svoj multietni\u010dki identitet. Ali taj identitet ne mo\u017ee ostati samo u ustavnim dokumentima ili diplomatskim bro\u0161urama. Potrebno ga je prevesti u stvarnu akciju. U jednakim mogu\u0107nostima. U aktivnoj zastupljenosti u klju\u010dnim procesima, uklju\u010duju\u0107i dijalog sa Srbijom.<\/p>\n\n\n\n
Vreme je da se \u010duje glas Bo\u0161njaka. Ne radi politike ravnote\u017ee, ve\u0107 radi pravednosti. Dijalog ne mo\u017ee biti potpun bez onih koji svakodnevno \u017eive svoju stvarnost. Sporazumi koji uti\u010du na \u017eivote malih zajednica ne mogu se posti\u0107i bez njihovog prisustva i saglasnosti. \u0160to se ti\u010de pitanja vezanih za obrazovanje, lokalnu samoupravu, javne usluge ili jezi\u010dka i kulturna prava, Bo\u010dnjaci bi trebali biti za stolom, a ne na njegovim marginama.<\/p>\n\n\n\n
Bo\u0161njaci ne tra\u017ee usluge. Ne tra\u017ee poseban tretman. Oni tra\u017ee ne\u0161to jednostavnije \u2013 da se uklju\u010de. Da se \u010duju. Da se tretiraju kao sastavni deo dr\u017eave koju nazivaju domom. I to nije samo njihova stvar. To je pitanje demokratije na Kosovu.<\/p>\n\n\n\n
Dugoro\u010dni mir i stabilnost ne mogu se graditi na bilateralnim sporazumima, dok se cele zajednice ose\u0107aju nevidljivima. Demokratija ne mo\u017ee funkcionisati ako nije inkluzivna. Zastupanje ne mo\u017ee biti legitimno ako je selektivno. Ako Kosovo \u017eeli da bude evropska dr\u017eava, mora da doka\u017ee da je i dr\u017eava svakog gra\u0111anina bez obzira.<\/p>\n\n\n\n
Bo\u0161njaci nisu zalog dijaloga. Oni su dr\u017eavljani Republike Kosovo. I vreme je da zauzmu svoje mesto na stolovima gde se odlu\u010duje o budu\u0107nosti zemlje. Bez svih njih, ova zemlja ne mo\u017ee izgraditi pravednu, pravi\u010dnu i zajedni\u010dku budu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n
Ova publikacija je omogu\u0107ena u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, budu\u0107nost\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva vanjskih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, koji sprovode Nova socijalna inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva vanjskih poslova Savezne Republike Nema\u010dke.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pre vi\u0161e od deset godina, dijalog izme\u0111u Kosova i Srbije u Briselu je predstavljan kao put ka normalizaciji, kao most koji \u0107e povezivati budu\u0107nost dve zemlje na novim osnovama. Me\u0111utim, dok se pa\u017enja gotovo isklju\u010divo fokusirala na albansko-srpske odnose, glasovi drugih zajednica \u2013 poput Bo\u0161njaka \u2013 ostali su u seni. Oni nikada nisu pozvani za sto. Oni se ne spominju ni u jednom sporazumu. Ali svaki sporazum ti\u010de se i njih.<\/p>\n Bo\u0161njaci su tre\u0107a najve\u0107a zajednica na Kosovu. \u017dive u svim delovima zemlje od Prizrena do Severne Mitrovice. Pa ipak, u politi\u010dkom diskursu, u procesima dono\u0161enja odluka i posebno u okviru dijaloga, oni ne postoje. Oni su nevidljivi.<\/p>\n Kada dijalog stane, kao \u0161to to \u010desto biva, male zajednice sna\u017enije ose\u0107aju posledice. Institucije se blokiraju. Javne usluge ne funkcioni\u0161u. Vlada ne uspeva do dopre tamo gde treba. Na severu Kosova, nekad je \u017eivelo nekoliko hiljada Bo\u0161njaka, danas je ostao samo deo te populacije.<\/p>\n Ukoliko se formira nova institucionalna struktura, kao \u0161to je Zajednica op\u0161tina sa srpskom ve\u0107inom, postavlja se legitimno pitanje: \u0161ta biva sa Bo\u0161njacima koji \u017eive u tim op\u0161tinama? Ko \u0107e njih predstavljati? Ko \u0107e \u0161tititi njihova prava u mehanizmu koji ih nije uklju\u010dio od samog po\u010detka?<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, ose\u0107aj isklju\u010denosti usadio je apatiju i nevericu. Mnogo Bo\u0161njaka vi\u0161e ne vidi smisao ni u glasanju, ni u institucijama, ni u politi\u010dkim obe\u0107anjima. Mladi odlaze jer ne vide budu\u0107nost u sistemu koji ih ne poznaje. I to nije samo gubitak za njih, to je gubitak za celo Kosovo.<\/p>\n Dr\u017eava Kosovo je izgra\u0111ena na principima jednakosti, pluralizma i inkluzije. Ponosno je na svoj multietni\u010dki identitet. Ali taj identitet ne mo\u017ee ostati samo u ustavnim dokumentima ili diplomatskim bro\u0161urama. Potrebno ga je prevesti u stvarnu akciju. U jednakim mogu\u0107nostima. U aktivnoj zastupljenosti u klju\u010dnim procesima, uklju\u010duju\u0107i dijalog sa Srbijom.<\/p>\n Vreme je da se \u010duje glas Bo\u0161njaka. Ne radi politike ravnote\u017ee, ve\u0107 radi pravednosti. Dijalog ne mo\u017ee biti potpun bez onih koji svakodnevno \u017eive svoju stvarnost. Sporazumi koji uti\u010du na \u017eivote malih zajednica ne mogu se posti\u0107i bez njihovog prisustva i saglasnosti. \u0160to se ti\u010de pitanja vezanih za obrazovanje, lokalnu samoupravu, javne usluge ili jezi\u010dka i kulturna prava, Bo\u010dnjaci bi trebali biti za stolom, a ne na njegovim marginama.<\/p>\n Bo\u0161njaci ne tra\u017ee usluge. Ne tra\u017ee poseban tretman. Oni tra\u017ee ne\u0161to jednostavnije \u2013 da se uklju\u010de. Da se \u010duju. Da se tretiraju kao sastavni deo dr\u017eave koju nazivaju domom. I to nije samo njihova stvar. To je pitanje demokratije na Kosovu.<\/p>\n Dugoro\u010dni mir i stabilnost ne mogu se graditi na bilateralnim sporazumima, dok se cele zajednice ose\u0107aju nevidljivima. Demokratija ne mo\u017ee funkcionisati ako nije inkluzivna. Zastupanje ne mo\u017ee biti legitimno ako je selektivno. Ako Kosovo \u017eeli da bude evropska dr\u017eava, mora da doka\u017ee da je i dr\u017eava svakog gra\u0111anina bez obzira.<\/p>\n Bo\u0161njaci nisu zalog dijaloga. Oni su dr\u017eavljani Republike Kosovo. I vreme je da zauzmu svoje mesto na stolovima gde se odlu\u010duje o budu\u0107nosti zemlje. Bez svih njih, ova zemlja ne mo\u017ee izgraditi pravednu, pravi\u010dnu i zajedni\u010dku budu\u0107nost.<\/p>\n Ova publikacija je omogu\u0107ena u okviru projekta \u201eDijalog, re\u0161enje, budu\u0107nost\u201c, uz podr\u0161ku Ministarstva vanjskih poslova Savezne Republike Nema\u010dke, koji sprovode Nova socijalna inicijativa (NSI) i Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari. Sadr\u017eaj ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Ministarstva vanjskih poslova Savezne Republike Nema\u010dke.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":7622,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[49],"tags":[],"class_list":["post-7633","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7633","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7633"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7633\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7654,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7633\/revisions\/7654"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7633"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7633"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7633"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}