Ve\u0161ta\u010dkim odr\u017eavanjem niske cene elektri\u010dne energije i neura\u010dunavanjem eksternih tro\u0161kova u cenu proizvodnje, odr\u017eava se mit da je ugalj najjeftinija opcija za proizvodnju elektri\u010dne energije. To, zauzvrat, odbacuje alternativne izvore energije kao nedostupne. Krajnje je vreme da po\u010dnemo da analiziramo i izra\u010dunavamo tro\u0161kove u celini i da na tim podacima zasnivamo svoje planove.<\/p>\n\n
Ovo je su\u0161tinski nalaz i preporuka istra\u017eivanja koje je sproveo Institut za socijalnu politiku Musine Kokalari: \u201eDa li je ugalj najjeftinije re\u0161enje?\u201c<\/p>\n\n
Na okruglom stolu organizovanom u ponedeljak u Pri\u0161tini, povodom objavljivanja izve\u0161taja, izvr\u0161ni direktor Instituta za socijalnu politiku \u201eMusine Kokalari\u201c, Visar Ymeri, izjavio je da ovo istra\u017eivanje, izme\u0111u ostalog, isti\u010de problem trenutnog nedostatka pa\u017enje institucija prema pitanju da li mo\u017eemo da proizvodimo elektri\u010dnu energiju bez uglja.<\/p>\n\n
„Nalazi izve\u0161taja ukazuju i na potrebu za daljim, obuhvatnijim istra\u017eivanjima kako bi se izra\u010dunali stvarni tro\u0161kovi energije zasnovane na uglju. Eksterni tro\u0161kovi moraju biti uklju\u010deni u svaki plan i energetsku strategiju, a samim tim i da se obezbedi vi\u0161e informacija, kao i da se izgradi holisti\u010dki pristup dono\u0161enju odluka o energetskim politikama u Kosovu. Profesionalci i zdravstvene institucije moraju biti uklju\u010deni u proces izrade Nacionalne energetske strategije 2022\u20132031,“ navodi se u istra\u017eivanju koje ima za cilj izra\u010dunavanje eksternih zdravstvenih tro\u0161kova nastalih kao posledica proizvodnje elektri\u010dne energije iz uglja na Kosovu u poslednjim godinama.<\/p>\n\n
\u201eOva publikacija nudi studiju o ovim eksternalijama na Kosovu za 2019. godinu. Na\u017ealost, me\u0111utim, ne postoje dovoljne i pouzdane statistike o smrtnosti, kao \u0161to nedostaju i merenja emisija\u201c, izjavila je Marigon\u00eb Drevinja, direktorka Programa u Institutu za socijalne politike Musine Kokalari. Ona je dodala da ovaj problem mora biti tretiran na regionalnom nivou, s obzirom na to da je zaga\u0111enje prekograni\u010dno.<\/p>\n\n
Dok je Mikael Skou Andersen sa Odeljenja za nauke o \u017eivotnoj sredini Univerziteta Aarhus u Danskoj predstavio statisti\u010dke podatke o zaga\u0111enju vazduha na Kosovu prema metodologiji \u201eimpact-pathway approach\u201c, zasnovanoj na principima integrisanog modela procene EVA (Ekonomska procena zaga\u0111enja vazduha). \u201ePostrojenja na ugalj doprinose zaga\u0111enju vazduha, odnosno smrtnosti i obolevanju ljudi, kao \u0161to se pokazuje u Obili\u0107u i Pri\u0161tini\u201c, rekao je on.<\/p>\n\n
Za Luana Shllakua, izvr\u0161nog direktora Fondacije za otvoreno dru\u0161tvo Kosova (KFOS), argumenti u korist kori\u0161\u0107enja uglja zaobilaze pitanje gustine naseljenosti stanovni\u0161tva pogo\u0111enog zaga\u0111enjem i su\u0161om vodnih resursa. \u201eDok Evropski zeleni dogovor predvi\u0111a da se do 2030. godine smanji upotreba uglja za 55%, a da se potpuno obustavi do 2050. godine, dr\u017eavna strategija Republike Kosova predvi\u0111a druga\u010diji pravac\u201c, istakao je Shllaku.<\/p>\n\n
Preuzmi publikaciju ovde:<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ve\u0161ta\u010dkim odr\u017eavanjem niske cene elektri\u010dne energije i neura\u010dunavanjem eksternih tro\u0161kova u cenu proizvodnje, odr\u017eava se mit da je ugalj najjeftinija opcija za proizvodnju elektri\u010dne energije. To, zauzvrat, odbacuje alternativne izvore energije kao nedostupne. Krajnje je vreme da po\u010dnemo da analiziramo i izra\u010dunavamo tro\u0161kove u celini i da na tim podacima zasnivamo svoje planove. Ovo je […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1731,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[74,6],"tags":[],"class_list":["post-7173","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvena-ekologija","category-uncategorized-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7173","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7173"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7173\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7174,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7173\/revisions\/7174"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1731"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7173"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7173"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}