Ekonomska kriza je ve\u0107 po\u010dela i ova kriza neizbe\u017eno najvi\u0161e poga\u0111a najsiroma\u0161nije slojeve dru\u0161tva \u2013 socijalne slu\u010dajeve, nezaposlene, ali i zaposlene sa niskim prihodima. Ovo va\u017ei za svaku zemlju, a u Kosovu postaje posebno ozbiljno.<\/p>\n\n
Radnici u privatnom sektoru su najugro\u017eeniji iz vi\u0161e razloga.<\/p>\n\n
Ve\u0107ina njih su radnici sa kratkoro\u010dnim ugovorima i bez ikakve institucionalne podr\u0161ke. Budu\u0107i da su uglavnom zaposleni na radnim mestima koja ne zahtevaju kvalifikovanu radnu snagu, lako su zamenjivi. U takvim okolnostima, ovi radnici svakodnevno i ozbiljno rizikuju svoje radno mesto. Sada, u uslovima vanredne zdravstvene, a posebno ekonomske situacije, upravo njima se prekida radni odnos. Istina je da hitni fiskalni paket vlade pokriva ovim radnicima platu u visini od 170 evra (za sada samo za april i maj). Me\u0111utim, to je krajnje nedovoljno za osnovne \u017eivotne potrebe prose\u010dne porodice u Kosovu (4-5 \u010dlanova). Situacija je jo\u0161 te\u017ea imaju\u0107i u vidu da ve\u0107ina zaposlenih sa ugovorom ve\u0107 ima bankarski kredit koji planira da otpla\u0107uje kroz platu (300-400 evra mese\u010dno).<\/p>\n\n
Druga, jo\u0161 ugro\u017eenija kategorija radnika su oni bez regularnih ugovora. Broj neregistrovanih radnika na Kosovu dosti\u017ee do 35% ukupnog broja zaposlenih (Analiza sive ekonomije na Kosovu, ASHAK 2019). Ovaj deo radne snage automatski prelazi u situaciju bez ikakvog mese\u010dnog prihoda i budu\u0107i da nisu evidentirani u zvani\u010dnim registrima, za javne institucije oni prakti\u010dno ne postoje. Shodno tome, ne mogu imati nikakvu podr\u0161ku, osim da se registruju kao nezaposleni kako bi ostvarili pravo na mese\u010dnu naknadu od 130 evra. Ipak, i ta mogu\u0107nost ostaje neizvesna jer je Hitni paket Vlade garantovao fond kojim \u0107e se pokriti \u201eIsplata mese\u010dne pomo\u0107i u iznosu od sto trideset (130 \u20ac) evra za gra\u0111ane koji izgube posao usled vanrednog stanja u oblasti javnog zdravlja, za mesece april, maj i jun…\u201c. Me\u0111utim, radnicima bez ugovora je nemogu\u0107e dokazati da su izgubili posao, jer formalno nikada nisu ni bili zaposleni. \u010cak i ako postanu korisnici ovog programa, oni \u0107e preko no\u0107i pre\u0107i sa 300-400 evra mese\u010dno na 0-130 evra mese\u010dno. Tokom vremena dok su radili kao neregistrovani radnici, njihova prava su bila izrazito ugro\u017eena, a prihodi ograni\u010deni (imaju\u0107i u vidu da nisu upla\u0107ivani penzioni doprinosi). Uz to, stalna ka\u0161njenja u isplati plata i dugovi koje su poslodavci nagomilali iskori\u0161\u0107avaju\u0107i te\u0161ku poziciju ovih radnika predstavljaju dodatne nepravde koje nisu dokumentovane.<\/p>\n\n
Ve\u0107ina ovih radnika dolazi iz sektora koji uop\u0161te nemaju sindikalnu organizaciju na Kosovu, kao \u0161to su gra\u0111evinarstvo, ugostiteljstvo, finansijski sektor, veleprodaja i maloprodaja, kao i mala i srednja proizvodna preduze\u0107a \u2014 skoro potpuno su neza\u0161ti\u0107eni od strane postoje\u0107ih sindikata (za objektivnost, na Kosovu funkcioni\u0161e Sindikat privatnog sektora, ali zna\u010dajan deo ovih radnika nije \u010dlan niti je svestan njegovog postojanja). Posledi\u010dno, ovi radnici su ostavljeni sami sebi, a Vlada, na\u017ealost, ovaj ekonomski problem i aktuelnu krizu vidi samo kroz dve prizme: kroz prizmu biznisa (kapitala) i njegovih potreba; i kroz prizmu siroma\u0161tva, za koje predla\u017ee milosrdne mere, a ne socijalne politike koje se zasnivaju na pravima i principima solidarnosti i jednakosti. Sindikati, s druge strane, ne zastupaju ove kategorije jer nemaju \u010dlanstvo (a samim tim ni klijente).<\/p>\n\n
Te\u0161ka situacija ovih radnika u ovom kriznom periodu jasno ukazuje na neophodnost ja\u010danja sindikalne organizacije na Kosovu. Ja\u010danje podrazumeva i pro\u0161irenje sindikalnog organizovanja u brojnim aktivnim sektorima na\u0161e ekonomije koji su trenutno potpuno van bilo kakve sindikalne pokrivenosti. Naravno, okolnosti u kojima ovi radnici rade \u010dine sindikalno organizovanje veoma izazovnim. Sektori o kojima govorimo uglavnom zahtevaju nekvalifikovan ili niskokvalifikovan rad, \u0161to ove radnike \u010dini lako zamenjivim, a samim tim i mnogo podlo\u017enijim eksploataciji. U ovom kontekstu, neophodna je sna\u017ena podr\u0161ka javnih institucija kako bi ovim radnicima bila garantovana sigurnost radnog mesta i pravo na sindikalno organizovanje. Tako\u0111e, potrebno je intervenisati u Zakonu o radu kako bi se eliminisala krajnje apsurdna fleksibilnost ugovora o radu u ovom zakonu. Trenutni Zakon o radu ne predvi\u0111a minimalni rok trajanja ugovora o radu. Jedini rok koji je definisan jeste maksimalni (10 godina) za ugovor na odre\u0111eno vreme. Ukoliko se prekora\u010di ovaj rok, ugovor se smatra ugovorom na neodre\u0111eno vreme. Nedostatak minimalnog trajanja (npr. zabrana ugovora kra\u0107ih od jedne godine) stvara veliku nesigurnost za radnike, jer je ve\u0107 dokazano da se kratkoro\u010dni ugovori koriste kao sredstvo disciplinovanja radnika, jer zna\u010dajno pove\u0107avaju proizvoljnost poslodavca i ograni\u010davaju prava radnika.<\/p>\n\n
Takva sindikalna organizacija donela bi mnogo koristi i dr\u017eavi i na\u0161em dru\u0161tvu. Prvo, zato \u0161to bi ovi radnici, ujedinjeni i organizovani, imali znatno ve\u0107e kapacitete da pobolj\u0161aju svoje radne uslove, uklju\u010duju\u0107i i plate. Pove\u0107anje plata u privatnom sektoru koristi ukupnoj ekonomiji jer pove\u0107ava agregatnu dru\u0161tvenu tra\u017enju. Drugo, sindikalno organizovanje bi ubrzalo i registraciju ovih radnika i smanjenje sive ekonomije u tom sektoru. \u010clanstvo u sindikatu, kada nema straha od gubitka posla, postaje veoma privla\u010dno radnicima. Tako bi oni legalizovali svoj status kroz \u010dlanstvo u sindikatu. To bi direktno pomoglo na\u0161oj dr\u017eavi jer bi pove\u0107alo iznos novca koji se pla\u0107a kroz poreze dr\u017eavi.<\/p>\n\n
Aktuelna kriza je istakla i jednu veliku slabost Republike Kosovo, a naro\u010dito radnika u njoj \u2013 nedostatak Fonda za nezaposlenost. Naravno, takav fond ne bi mogao samostalno da pokrije ovu ogromnu i iznenadnu te\u017einu koju je kriza donela. Me\u0111utim, sli\u010dne krize u mikro ekonomsko-socijalnim strukturama de\u0161avaju se stalno u na\u0161oj ekonomiji. Ba\u0161 kao \u0161to je neizdr\u017eivo kada ve\u0107ina zaposlenih na Kosovu nema prihode zbog pandemije, isto je te\u0161ko i za pojedina\u010dne radnike kada izgube posao u uobi\u010dajenim okolnostima. Ova kriza pokazuje koliko je va\u017eno imati za\u0161titu prava i interesa radnika na Kosovu. Sada kada svi ose\u0107amo posledice krize, to bi trebalo da nas podseti i osvesti koliko je te\u0161ko i nepravedno suo\u010davati se sa takvim krizama. Tako\u0111e, trebalo bi da shvatimo da postoje oni kojima je ovo gotovo svakodnevni problem. Oni, a potencijalno i svaki od nas, imaju veliku potrebu za institucionalnom podr\u0161kom u slu\u010daju gubitka radnog mesta. Zato je Fond za nezaposlenost dru\u0161tvena i ekonomska neophodnost za na\u0161u zemlju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ekonomska kriza je ve\u0107 po\u010dela i ova kriza neizbe\u017eno najvi\u0161e poga\u0111a najsiroma\u0161nije slojeve dru\u0161tva \u2013 socijalne slu\u010dajeve, nezaposlene, ali i zaposlene sa niskim prihodima. Ovo va\u017ei za svaku zemlju, a u Kosovu postaje posebno ozbiljno. Radnici u privatnom sektoru su najugro\u017eeniji iz vi\u0161e razloga. Ve\u0107ina njih su radnici sa kratkoro\u010dnim ugovorima i bez ikakve institucionalne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":581,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-584","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/584","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=584"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/584\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7705,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/584\/revisions\/7705"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/581"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=584"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=584"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=584"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}