Pi\u0161e: Jelena Durlevi\u0107*<\/p>\n\n
\u0160ta je ja\u010de \u2013 ono \u0161to nas deli ili ono od \u010dega \u017eivimo?<\/p>\n\n
U podeljenim dru\u0161tvima kao \u0161to je Kosovo, koje je dugo optere\u0107eno etni\u010dkim podelama, odgovor \u010desto dolazi iz svakodnevnog \u017eivota. Kada poljoprivrednici zajedno prodaju proizvode, kada trgovci sara\u0111uju preko etni\u010dkih granica i kada lokalne zajednice rade na zajedni\u010dkim interesima, poverenje me\u0111u ljudima razli\u010ditih etniciteta gradi se neuporedivo br\u017ee nego kroz politi\u010dke dogovore.<\/p>\n\n
Op\u0161tina \u0160trpce dobar je primer za ovu temu jer predstavlja sredinu u kojoj \u017eive ljudi razli\u010ditih nacionalnosti, kultura i tradicija. Tokom godina, razli\u010dite istorijske okolnosti dovele su do stvaranja odre\u0111enih etni\u010dkih podela i me\u0111usobnog nepoverenja me\u0111u zajednicama.<\/p>\n\n
Ipak, svakodnevni \u017eivot pokazuje da postoje oblasti u kojima saradnja mo\u017ee biti ja\u010da od razlika. Jedna od najva\u017enijih takvih oblasti jeste ekonomija. Kada ljudi rade zajedno, ostvaruju prihode, razvijaju svoje poslove i unapre\u0111uju kvalitet \u017eivota, etni\u010dke razlike \u010desto postaju manje va\u017ene od zajedni\u010dkog interesa.<\/p>\n\n
Upravo zato se mo\u017ee re\u0107i da ekonomska saradnja ima potencijal da prevazi\u0111e etni\u010dke podele u op\u0161tini \u0160trpce. Poznati ski-centar Brezovica privla\u010di posetioce iz razli\u010ditih krajeva regiona, dok turizam predstavlja jednu od najva\u017enijih privrednih grana koja mo\u017ee povezati ljude bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Vlasnici hotela, restorana, prodavnica, privatnog sme\u0161taja i drugih uslu\u017enih delatnosti imaju zajedni\u010dki cilj \u2013 da pru\u017ee \u0161to bolju uslugu, privuku \u0161to vi\u0161e turista i ostvare bolju zaradu.<\/p>\n\n
U tom procesu, pored toga \u0161to ugostiteljski objekti sara\u0111uju sa razli\u010ditim dobavlja\u010dima i partnerima, oni zapo\u0161ljavaju i radnike, pri \u010demu su stru\u010dnost i kvalitet rada mnogo va\u017eniji od etni\u010dke pripadnosti. Jedan od primera takvog poslovanja je hotel \u201eBrezovica\u201c, u kojem zajedno rade zaposleni iz srpske i albanske zajednice. Na radnom mestu ljudi svakodnevno sara\u0111uju, re\u0161avaju probleme i ostvaruju zajedni\u010dke ciljeve, a takva saradnja doprinosi me\u0111usobnom upoznavanju i smanjenju stereotipa. Kada neko svakodnevno radi sa kolegama druge nacionalnosti, lak\u0161e uvi\u0111a da me\u0111u njima postoji mnogo vi\u0161e sli\u010dnosti nego razlika.<\/p>\n\n
Pored turizma, zna\u010dajnu ulogu u ekonomskom razvoju op\u0161tine \u0160trpce imaju poljoprivreda i sto\u010darstvo. Mnogi stanovnici \u0160trpca bave se uzgojem malina i drugog vo\u0107a i povr\u0107a, ali i proizvodnjom mleka, \u010duvenog \u0161arskog sira, meda i drugih proizvoda.<\/p>\n\n
Poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di \u010desto se suo\u010davaju sa sli\u010dnim problemima, bez obzira na etni\u010dke i druge razlike, kao \u0161to su visoki tro\u0161kovi proizvodnje, potreba za boljim tr\u017ei\u0161tem, nedovoljno mogu\u0107nosti za plasman proizvoda i nedostatak savremene opreme. Kako bi prevazi\u0161li ove izazove, u \u0160trpcu postoji odre\u0111eni nivo me\u0111uetni\u010dke ekonomske saradnje. Kao jedan od najkonkretnijih primera navodi se partnerstvo izme\u0111u Srbina i Albanca na pijaci u \u0160trpcu. Novica Marinkovi\u0107 i Bekim Maliqi godinama su zajedno vodili posao i prodajno mesto svakog \u010detvrtka, a sami su isticali da im etni\u010dka pripadnost nije prepreka za saradnju.<\/p>\n\n
Ovo pokazuje da, kada ljudi iz razli\u010ditih zajednica zajedni\u010dki nastupaju na tr\u017ei\u0161tu, razmenjuju iskustva i poma\u017eu jedni drugima, pove\u0107avaju svoje \u0161anse za uspeh, dok ekonomski interes postaje va\u017eniji od predrasuda i podela. Jo\u0161 jedan primer koji ide u prilog ovoj tvrdnji jeste saradnja u vezi sa otkupom malina u \u0160trpcu. Naime, malinari iz srpske zajednice prodaju svoje proizvode hladnja\u010darima iz albanske zajednice i obrnuto.<\/p>\n\n
Istovremeno, mnogi mladi iz razli\u010ditih zajednica na teritoriji op\u0161tine \u0160trpce suo\u010davaju se sa istim izazovima: nezaposleno\u0161\u0107u, nedostatkom prilika za profesionalni razvoj i \u017eeljom za boljom budu\u0107no\u0161\u0107u. Kroz zajedni\u010dke projekte, obuke i preduzetni\u010dke inicijative oni mogu razvijati poslovne ideje koje donose korist \u010ditavoj zajednici. Kada mladi sara\u0111uju na ostvarivanju ekonomskih ciljeva, stvaraju nova prijateljstva i grade odnose zasnovane na me\u0111usobnom po\u0161tovanju. Na taj na\u010din postaju primer da saradnja mo\u017ee biti uspe\u0161nija od podela.<\/p>\n\n
Kada ljudi zavise jedni od drugih kroz poslovne aktivnosti, pove\u0107ava se njihova spremnost da nesuglasice re\u0161avaju mirnim putem. Uspeh jednog preduze\u0107a \u010desto donosi korist i drugim privrednim subjektima, \u0161to podsti\u010de zajedni\u010dki interes za o\u010duvanje dobrih me\u0111uljudskih odnosa. U ovakvom okru\u017eenju smanjuje se prostor za konflikte, a pove\u0107ava mogu\u0107nost za zajedni\u010dki razvoj.<\/p>\n\n
Ukoliko iza\u0111emo iz okvira op\u0161tine \u0160trpce, jedan od najizra\u017eenijih primera me\u0111uetni\u010dke ekonomske saradnje jeste fabrika \u201eVipa\u201c iz Vu\u010ditrna, odnosno saradnja poljoprivrednika srpske nacionalnosti i vlasnika fabrike albanske nacionalnosti. Naravno, ekonomska saradnja sama po sebi ne mo\u017ee u potpunosti ukloniti sve etni\u010dke podele. Za to su potrebni vreme, obrazovanje, me\u0111usobno po\u0161tovanje i podr\u0161ka institucija. Ipak, ona mo\u017ee predstavljati va\u017ean korak ka izgradnji poverenja me\u0111u ljudima.<\/p>\n\n
Kada stanovnici vide konkretne koristi od saradnje, lak\u0161e prihvataju ideju zajedni\u010dkog rada, a zajedni\u010dki rad donosi bolje rezultate od izolacije i podela. Institucije, \u0161kole, nevladine organizacije i lokalna samouprava mogu doprineti ovom procesu kroz podr\u0161ku zajedni\u010dkim ekonomskim projektima.<\/p>\n\n
Ekonomski razvoj je jedan od najva\u017enijih faktora za izgradnju boljih odnosa me\u0111u ljudima, a primer \u0160trpca pokazuje da ekonomska saradnja mo\u017ee biti sna\u017ean most izme\u0111u razli\u010ditih zajednica. Kada ljudi dele zajedni\u010dke interese i rade na ostvarivanju zajedni\u010dkih ciljeva, lak\u0161e prevazilaze predrasude i grade me\u0111usobno poverenje. Turizam, poljoprivreda i omladinsko preduzetni\u0161tvo predstavljaju oblasti u kojima saradnja ve\u0107 danas mo\u017ee donositi pozitivne rezultate.<\/p>\n\n
Upravo zato ekonomska saradnja predstavlja va\u017ean put ka stabilnijoj, uspe\u0161nijoj i povezanijoj budu\u0107nosti za sve gra\u0111ane op\u0161tine \u0160trpce.<\/p>\n\n
*Jelena Durlevi\u0107 je zavr\u0161ila ekonomsku \u0161kolu i sara\u0111uje sa nevladinom organizacijom \u2018Strong Start\u2019 iz \u0160trpca.<\/p>\n\n
(Ovaj op-ed je napisan u okviru projekta \u2018Promovisanje politi\u010dkog dijaloga o me\u0111uetni\u010dkoj i socijalnoj koheziji\u2019, uz podr\u0161ku National Endowment for Democracy (NED)<\/em>).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pi\u0161e: Jelena Durlevi\u0107* \u0160ta je ja\u010de \u2013 ono \u0161to nas deli ili ono od \u010dega \u017eivimo? U podeljenim dru\u0161tvima kao \u0161to je Kosovo, koje je dugo optere\u0107eno etni\u010dkim podelama, odgovor \u010desto dolazi iz svakodnevnog \u017eivota. Kada poljoprivrednici zajedno prodaju proizvode, kada trgovci sara\u0111uju preko etni\u010dkih granica i kada lokalne zajednice rade na zajedni\u010dkim interesima, poverenje […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":11521,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18,59],"tags":[],"class_list":["post-11525","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balline-sr","category-obrazovanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11525","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11525"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11525\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11526,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11525\/revisions\/11526"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11521"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11525"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11525"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11525"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}