Pi\u0161e: Mentor Selimi*<\/p>\n\n
Svake godine sve vi\u0161e mladih iz Draga\u0161a donosi te\u0161ku odluku da napuste svoju domovinu. Oni ne odlaze zbog etni\u010dkih, kulturnih ili jezi\u010dkih razlika. Ve\u0107ina njih odlazi jer ne vide sigurnu budu\u0107nost za sebe u zemlji u kojoj su odrasli. Ovaj fenomen je postao jedan od najozbiljnijih izazova za razvoj Draga\u0161a i za budu\u0107nost svih lokalnih zajednica.<\/p>\n\n
Kosovo i dalje gubi hiljade gra\u0111ana svake godine zbog migracija. Iza ovih brojeva stoji dublja stvarnost: ve\u0107ina onih koji odlaze su mladi. U Draga\u0161u, ovaj fenomen uti\u010de ne samo na neve\u0107insku zajednicu (Gorani i Bo\u0161njaci), ve\u0107 i na ve\u0107insku zajednicu (Albanci). <\/p>\n\n
U razgovorima sa mladima \u010desto se \u010duje ista zabrinutost: nedostatak posla, ograni\u010dene mogu\u0107nosti za profesionalni razvoj i ose\u0107aj da rad i talenat nisu dovoljno cenjeni. Mnogi mladi ljudi zavr\u0161avaju studije ili stru\u010dno osposobljavanje i suo\u010davaju se sa stvarno\u0161\u0107u u kojoj su izgledi za izgradnju stabilnog \u017eivota neizvesni. Kao rezultat toga, odlazak od ku\u0107e se sve vi\u0161e smatra najverovatnijom opcijom.<\/p>\n\n
Posledice ovog fenomena su o\u010digledne. Porodice se raspadaju, \u0161kole upisuju manje u\u010denika, a zajednice gube energiju mla\u0111e generacije. Kada mladi ljudi odu, ne nestaje samo radna snaga. Nestaju i nove ideje, kreativnost, preduzetni\u010dki potencijal i potencijal za dugoro\u010dni razvoj. Ako se ovaj trend nastavi, Draga\u0161 rizikuje da se suo\u010di sa starenjem stanovni\u0161tva i sve ve\u0107im pote\u0161ko\u0107ama u odr\u017eavanju ekonomske i dru\u0161tvene vitalnosti.<\/p>\n\n
U vreme kada se javni diskurs \u010desto fokusira na etni\u010dke razlike, svakodnevna stvarnost je da mladi ljudi dele iste brige. Oni tra\u017ee dostojanstven rad, kvalitetno obrazovanje, funkcionalne institucije i mogu\u0107nosti za izgradnju budu\u0107nosti u svojoj zemlji. Ovaj zajedni\u010dki izazov tako\u0111e mo\u017ee poslu\u017eiti kao ta\u010dka susreta izme\u0111u zajednica, podsti\u010du\u0107i saradnju i dijalog oko zajedni\u010dkih interesa.<\/p>\n\n
Odgovornost za re\u0161avanje ovog problema ne le\u017ei samo na mladima. Lokalne i centralne institucije treba da stvore vi\u0161e mogu\u0107nosti za obrazovanje, zapo\u0161ljavanje i ekonomski razvoj uklju\u010divanjem mladih u procese dono\u0161enja odluka i razvoj zajednice.<\/p>\n\n
Migracija postaje sve o\u010diglednija u mnogim selima Opoje. Me\u0111utim, za razliku od tradicionalnih migracija u zemlje zapadne Evrope, danas se veliki deo mladih stanovnika seli u ve\u0107e gradove Kosova, kao \u0161to su Prizren ili Pri\u0161tina. Oni tra\u017ee ono \u0161to ne mogu prona\u0107i u svom rodnom kraju: bolje mogu\u0107nosti za obrazovanje, zapo\u0161ljavanje i li\u010dni razvoj. Nakon zavr\u0161etka srednje \u0161kole ili univerziteta, mnogi od njih se suo\u010davaju s te\u0161kom stvarno\u0161\u0107u. Mogu\u0107nosti zapo\u0161ljavanja su ograni\u010dene, lokalna preduze\u0107a su oskudna, a izgledi za izgradnju dugoro\u010dne karijere ostaju nejasni.<\/p>\n\n
Prizren nudi vi\u0161e mogu\u0107nosti za obrazovanje, zapo\u0161ljavanje i dinami\u010dniji \u017eivot, dok je Pri\u0161tina i dalje glavni ekonomski, obrazovni i institucionalni centar zemlje. Za mnoge mlade iz Opoje selidba nije izbor, ve\u0107 nu\u017enost.<\/p>\n\n
U delu Gore glavni cilj mnogih mladih nije da grade \u017eivot u svojoj domovini ve\u0107 da emigriraju u zemlje Evropske unije. Nema\u010dka, Austrija, Francuska, Italija i druge zapadnoevropske zemlje postale su orijentiri za generaciju koja budu\u0107nost vidi izvan granica Kosova.<\/p>\n\n
Ovo nije slu\u010dajan izbor, ve\u0107 rezultat duge dru\u0161tveno-ekonomske stvarnosti. U mnogim selima Gore mogu\u0107nosti zapo\u0161ljavanja su ograni\u010dene i neodr\u017eive. Drugi problem je nestabilna elektri\u010dna energija. Lokalna ekonomija se uglavnom oslanja na sezonski rad, doznake iz dijaspore i male porodi\u010dne aktivnosti, koje ne pru\u017eaju dugoro\u010dnu sigurnost mladima koji tra\u017ee nezavisnost i stabilnost.<\/p>\n\n
Ali situacija nije beznade\u017ena. Draga\u0161 ima mogu\u0107nosti za razvoj prirodnih resursa, kulturnog nasle\u0111a i turizma na kojima bi mu mnoge regije zavidele. Ali ove prednosti nisu dovoljne ako se ne pretvore u konkretne mogu\u0107nosti za zapo\u0161ljavanje i razvoj. Potrebne su politike za podr\u0161ku preduzetni\u0161tvu, ulaganjima u turizam i modernu poljoprivredu, programima stru\u010dnog osposobljavanja i prostorima u kojima mladi ljudi zapravo mogu uticati na dono\u0161enje odluka. Iznad svega, potrebna je politi\u010dka volja da se ovo pitanje re\u0161i kao prioritet, a ne kao statistika.<\/p>\n\n
Tokom letnih meseci, Draga\u0161 menja lice. Sela i gradi\u0107 su prepuni, ulice za\u017eive, a tempo \u017eivota se zna\u010dajno pove\u0107ava. Povratak dijaspore iz zemalja Evropske unije donosi ne samo privremeno pove\u0107anje broja stanovnika, ve\u0107 i pove\u0107anje lokalne ekonomske aktivnosti. Za nekoliko sedmica, lokalna ekonomija dobija \u017eivost koja nedostaje tokom ostatka godine. Me\u0111utim, ovaj protok ostaje kratkotrajan i privremen<\/strong>. Mogu\u0107nosti zapo\u0161ljavanja su ograni\u010dene na nekoliko sedmica tokom leta, uglavnom u uslu\u017enom sektoru i malim trgovinama. Potro\u0161nja raste, porodi\u010dna preduze\u0107a imaju koristi, a lokalne usluge su revitalizovane.<\/p>\n\n Jedan od najva\u017enijih problema za gra\u0111ane Draga\u0161a je nedostatak redovnih transportnih linija koje povezuju Draga\u0161 sa Prizrenom. Iako je put koji povezuje Draga\u0161 sa Prizrenom u dobrom stanju, nedostatak redovnih i \u010destih transportnih linija ostaje stalni izazov za stanovnike. Mnogi gra\u0111ani, posebno mladi, studenti, radnici i starije osobe, zavise od prevoza za pristup obrazovanju, zapo\u0161ljavanju, zdravstvenim uslugama i drugim svakodnevnim aktivnostima.<\/p>\n\n Postoje\u0107e linije \u010desto ne odgovaraju stvarnim potrebama gra\u0111ana, dok nedostatak \u010de\u0161\u0107ih rasporeda ograni\u010dava kretanje i ekonomske mogu\u0107nosti. Za stanovnike ruralnih sela, posebno Gore, ovaj problem postaje jo\u0161 izra\u017eeniji, jer pristup op\u0161tinskom centru, a zatim i Prizrenu \u010desto zahteva dodatno vreme i tro\u0161kove.<\/p>\n\n Funkcionalniji transportni sistem ne bi samo pobolj\u0161ao mobilnost gra\u0111ana, ve\u0107 bi direktno uticao na ekonomski razvoj, zapo\u0161ljavanje i kvalitet \u017eivota u op\u0161tini.<\/p>\n\n Snabdevanje elektri\u010dnom energijom, posebno u ruralnim podru\u010djima, ostaje uporan problem. \u010cesti prekidi i nedostatak energetske stabilnosti negativno uti\u010du ne samo na svakodnevni \u017eivot gra\u0111ana, ve\u0107 i na funkcionisanje malih i srednjih preduze\u0107a. Neophodna su ozbiljnija ulaganja u elektroenergetsku mre\u017eu kako bi se stvorili sigurniji i predvidljiviji uslovi za ekonomski razvoj.<\/p>\n\n Upravljanje otpadom i ekolo\u0161ka pitanja predstavljaju rastu\u0107i problem. Nedostatak efikasnog sistema prikupljanja i obrade otpada doveo je do stvaranja ilegalnih deponija u nekim podru\u010djima. Ove deponije ne samo da \u0161tete prirodnom izgledu regiona, ve\u0107 predstavljaju i rizik za javno zdravlje i lokalni ekosistem. <\/p>\n\n Ovi izazovi nisu izolovani jedni od drugih. Oni formiraju ciklus koji direktno uti\u010de na ukupan razvoj op\u0161tine. Nedostatak radnih mesta, neodr\u017eivo snabdevanje elektri\u010dnom energijom i ekolo\u0161ki problemi stvaraju stvarnost u kojoj su ulaganja ograni\u010dena i u kojoj mladi ljudi vide manje razloga za ostanak.<\/p>\n\n Bez ovih intervencija, svi napori za ekonomski razvoj ili za zadr\u017eavanje mladih u op\u0161tini \u0107e ostati ograni\u010deni. Jer razvoj po\u010dinje upravo tamo gde po\u010dinju osnovni uslovi \u017eivota: poslovi, energija i \u017eivotna sredina.<\/p>\n\n Iskustvo drugih zemalja u regionu pokazuje da se migracija mladih ne mo\u017ee u potpunosti zaustaviti, ali se mo\u017ee smanjiti kada se stvore realni uslovi za razvoj. Op\u0161tine koje su investirale u inovacije, lokalni turizam, modernu poljoprivredu i programe za mlade uspele su zadr\u017eati vi\u0161e stanovnika i stvoriti dugoro\u010dne izglede. Draga\u0161 ima zna\u010dajan prirodni, kulturni i ljudski potencijal. Ostaje izazov da se ovaj potencijal pretvori u konkretne prilike koje bi mladim ljudima dale razlog da ostanu.<\/p>\n\n *<\/em>Mentor Selimi je ekonomista i radi kao vi\u0161i izvr\u0161ni slu\u017ebenik u Op\u0161tini Draga\u0161<\/p>\n\n (Ovaj op-ed je napisan u okviru projekta \u2018Promovisanje politi\u010dkog dijaloga o me\u0111uetni\u010dkoj i socijalnoj koheziji\u2019, uz podr\u0161ku National Endowment for Democracy (NED)<\/em>).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pi\u0161e: Mentor Selimi* Svake godine sve vi\u0161e mladih iz Draga\u0161a donosi te\u0161ku odluku da napuste svoju domovinu. Oni ne odlaze zbog etni\u010dkih, kulturnih ili jezi\u010dkih razlika. Ve\u0107ina njih odlazi jer ne vide sigurnu budu\u0107nost za sebe u zemlji u kojoj su odrasli. Ovaj fenomen je postao jedan od najozbiljnijih izazova za razvoj Draga\u0161a i za […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":11512,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18,65],"tags":[],"class_list":["post-11516","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balline-sr","category-radnicko-pravo-i-zastupanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11516","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11516"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11516\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11517,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11516\/revisions\/11517"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11512"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11516"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11516"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11516"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}