{"id":11036,"date":"2026-04-01T12:20:49","date_gmt":"2026-04-01T12:20:49","guid":{"rendered":"https:\/\/musineinstitute.org\/zene-u-tekstilnoj-industriji-izmedju-nevidljivog-rada-i-trajne-nesigurnosti\/"},"modified":"2026-04-02T09:37:08","modified_gmt":"2026-04-02T09:37:08","slug":"zene-u-tekstilnoj-industriji-izmedju-nevidljivog-rada-i-trajne-nesigurnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/zene-u-tekstilnoj-industriji-izmedju-nevidljivog-rada-i-trajne-nesigurnosti\/","title":{"rendered":"\u017dene u tekstilnoj industriji: izme\u0111u nevidljivog rada i trajne nesigurnosti"},"content":{"rendered":"\n

Po dostupnim podacima Centra za politike emancipacije (CPE) za 2024. godinu u sektoru tekstila, ode\u0107e, ko\u017ee i obu\u0107e je, prema zvani\u010dnim podacima, zaposleno 60.725 osoba[1]<\/a>. Zakonska minimalna neto zarada bila je 407 evra, a prose\u010dna zarada u tekstilnoj industriji te godine je 521 evro, \u0161to je oko 60% prose\u010dne neto plate u Srbiji, i oko 40% plate za \u017eivot (minimalnog mese\u010dnog prihoda dovoljnog za dostojanstven \u017eivot). <\/strong>[1]<\/a> https:\/\/cpe.org.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/03\/CCC-ProfilZemljeSrbija-CPE-2024.pdf<\/a>\u00a0<\/p>\n\n

Author: <\/strong>Ivana Gordi\u0107 Perc<\/p>\n\n

Te\u017eak polo\u017eaj \u017eena, koje \u010dine oko 80 % zaposlenih u tekstilnoj industriji, kao i penzionerki koje su radni vek provele u ovom sektoru, posledica je vi\u0161edecenijskog uru\u0161avanja radnih prava i tranzicionih procesa. Godinama na ivici pre\u017eivljavanja, danas se suo\u010davaju sa najgorim uslovima do sada, u sistemu koji njihovu radnu snagu tretira kao potro\u0161nu.<\/p>\n\n

Propadanje preduze\u0107a i zadruga u Srbiji devedesetih pa nadalje godina bilo je dirigovano, ka\u017ee Radmila Gujani\u010di\u0107, aktivistkinja i borkinja za prava \u017eena: <\/p>\n\n

\u201cTekstilna industrija, kao niskoakumulativna grana sa brojnim izazovima i ve\u0107inski \u017eenskom radnom snagom, bila je prva na udaru i laka meta. To je bio period kada se u javnosti nije smelo govoriti protiv \u2018mlade demokratije\u2019 i privatizacije, koja je predstavljana kao put ka izgradnji efikasnijeg dru\u0161tvenog poretka. Ljudi su bili manje bitni i podneli su ogromnu \u017ertvu. Snalazili su se kako su mogli. \u017dene sa decom koja se \u0161koluju i mu\u0161karcima koji odlaze na rad u inostranstvo bile su najranjivija dru\u0161tvena grupa i podnele su velik teret tranzicionog perioda. Dok je postojala Slu\u017eba dru\u0161tvenog knjigovodstva, zarade nisu mogle biti ispla\u0107ene bez obra\u010dunatih i upla\u0107enih poreza i doprinosa. Svi su bili prijavljeni i imali radni sta\u017e. Period masovnog gubitka posla i borbe za pre\u017eivljavanje iskori\u0161\u0107en je za \u0161iroku eksploataciju. Ljudi su radili za minimalac, zarade su ispla\u0107ivane \u2018na crno\u2019 i nisu bili osigurani. To se danas odra\u017eava na visinu njihovih penzija, pa mnogi moraju da rade i u starosti, ako ih je zdravlje poslu\u017eilo.\u201d<\/p>\n\n

U razgovoru se name\u0107u pitanja dugoro\u010dnih promena u polo\u017eaju \u017eena u Srbiji, kako od industrijskih centara do ruralnih sredina. O tome kako se njihov dru\u0161tveni i ekonomski polo\u017eaj menjao kroz vreme, kao i koje su razlike u nezaposlenosti \u017eena na selu i u gradu, u odnosu na nivo obrazovanja i dostupne prilike, Gujan\u010di\u0107 obja\u0161njava: <\/p>\n\n

To zna\u010di da \u0107e u penziju oti\u0107i sa malo radnog sta\u017ea i, iako su radile dugo, ima\u0107e male penzije. Dr\u017eava se ne bavi dovoljno ljudima u takvoj situaciji. Za sada taj socijalni teret pada na same gra\u0111ane i uti\u010de na njihovo zdravlje i kvalitet \u017eivota. Polo\u017eaj seoskih \u017eena koje svoju egzistenciju obezbe\u0111uju radom u poljoprivredi i dalje je izuzetno nepovoljan. Ove \u017eene naj\u010de\u0161\u0107e ne ostvaruju pravo na zaradu za svoj svakodnevni rad, niti imaju pristup osnovnim radnim pravima, kao \u0161to su porodiljsko odsustvo i bolovanje u slu\u010daju bolesti. U retkim situacijama kada ostvare pravo na penziju, njen iznos je izrazito nizak, \u0161to je posebno zabrinjavaju\u0107e imaju\u0107i u vidu du\u017einu i intenzitet njihovog radnog dana, kao i \u010dinjenicu da je opstanak doma\u0107instva u velikoj meri zasnovan na njihovom radu. <\/p>\n\n

Posebno vulnerabilnu grupu \u010dine starije \u017eene u ruralnim sredinama, koje su suo\u010dene sa ograni\u010denom dostupno\u0161\u0107u zdravstvenih, socijalnih i drugih javnih usluga, \u0161to dodatno produbljuje njihovu socijalnu i ekonomsku marginalizaciju.\u201d<\/p>\n\n

Zna\u010daj obrazovanja i ekonomskog osna\u017eivanja \u017eena<\/strong><\/p>\n\n

Udru\u017eenje za radna prava \u017eena-ROZA do sada je odr\u017ealo vi\u0161e od 60 radionica, kroz koje je pro\u0161lo vi\u0161e od 700 u\u010denika i u\u010denica zavr\u0161nih razreda srednjih stru\u010dnih \u0161kola iz 16 mesta u Srbiji. Aktivistkinje im obja\u0161njavaju i pribli\u017eavaju radna prava i mehanizme za\u0161tite, odnosno situacije sa kojima se vrlo brzo susre\u0107u – \u010dim iza\u0111u na tr\u017ei\u0161te rada.<\/p>\n\n

Na po\u010detku radionice \u010desto deluje da im se tema \u010dini \u201edosadno\u201c ili \u201eudaljeno\u201c, ali je po pravilu situacija potpuno druga\u010dija na kraju, prenosi atmosferu sa sesija Sara Lup\u0161or \u0106ur\u010din, koordinatorka ROZA – Udru\u017eenje za radna prava \u017eena: \u201cPutem evaluacionih upitnika vidimo da 96% u\u010denica\/ka smatra da \u0107e im ono \u0161to su nau\u010dili na radionici biti korisno, kao i da su ovakve radionice i znanja potrebni u formalnom obrazovanju. Na osnovu onoga \u0161to vidimo na radionicama i kroz rad u zajednici, mlade devojke i devoj\u010dice vrlo \u010desto ulaze u svet rada bez osnovnih informacija o svojim pravima.<\/strong> Devojke, naro\u010dito u ruralnim sredinama i manjim gradovima, imaju vrlo rano iskustvo rada: sezonskog, privremenog, honorarnog ili nepla\u0107enog. Mnoge su ve\u0107 radile preko omladinskih zadruga ili bez ikakvog ugovora, ali \u010desto ne prepoznaju da su time uskra\u0107ene za osnovnu za\u0161titu, ili \u0161ta je sve poslodavac du\u017ean da im obezbedi.\u201d<\/p>\n\n

Prema njenim re\u010dima, u terenskom radu primetile su obrazac: \u201c\u0160to je obrazovni profil bli\u017ei industrijama niske plate\u017ene mo\u0107i, to je znanje o pravima slabije, i to nije slu\u010dajno.<\/strong> Sistemski, mlade \u017eene se i dalje profesionalno usmeravaju u oblasti koje se tradicionalno smatraju \u2018\u017eenskim\u2019: tekstil, trgovina, nega i briga, odr\u017eavanje, administracija; a upravo su to sektori sa najve\u0107im stepenom prekarnosti, minimalnim platama i visokom izlo\u017eeno\u0161\u0107u riziku od mobinga i kr\u0161enja radnih prava. Za devojke koje kasnije zavr\u0161e u tekstilnoj ili drugim industrijama, to zna\u010di da u radni odnos naj\u010de\u0161\u0107e ulaze kao potpuno \u2018neza\u0161ti\u0107ene znanjem\u2019 i da se oslanjaju se na to \u0161to im se ka\u017ee, jer: \u2018tako se svuda radi\u2019. Mlade \u017eene naj\u010de\u0161\u0107e u\u0111u u sistem koji je postavljen tako da ih u\u010di isklju\u010divo poslu\u0161nosti. Zato je rana edukacija klju\u010dna<\/strong>, ne samo radi znanja o pravima, nego i radi samopouzdanja da prepoznaju kada je granica pre\u0111ena.\u201d<\/p>\n\n

Rada Gujan\u010di\u0107 prise\u0107a se Programa ekonomskog osna\u017eivanja \u017eena, koji je pokrenula 2000. godine, sa ciljem da \u017eene obezbede sopstvene prihode i ekonomsku samostalnost. Kroz program je pro\u0161lo vi\u0161e od 100 nezaposlenih \u017eena, a ve\u0107 nakon dva meseca njih 38 % se zaposlilo ili osnovalo sopstvenu agenciju, uz podr\u0161ku donatorskih sredstava i aktivnih mera zapo\u0161ljavanja, iako su dugoro\u010dne rezultate potkopali korupcija, partijsko zapo\u0161ljavanje i monopolizacija. 2010. je, uz pomo\u0107 sredstava NSZ i donator, osnovala Reateks, socijalno preduze\u0107e iz kojeg su neke \u017eene oti\u0161le u penziju: <\/p>\n\n

\u201cProgram je bio zasnovan na principima odr\u017eivog razvoja, ali smo imale slobodu da zapo\u0161ljavamo \u017eene sa vi\u0161estrukim oblicima socijalne isklju\u010denosti \u2014 \u017eene koje ina\u010de nikada ne bi ostvarile radni sta\u017e niti oti\u0161le u penziju. To je jedna od njegovih najve\u0107ih vrednosti. Program nikada nije postao samoodr\u017eiv, ali su \u017eene bile izuzetno motivisane da ga odr\u017ee, a njihov volonterski rad je mnogo doprineo. Zadrugarstvo i njegovi principi potpuno su u skladu sa mojim ube\u0111enjima, naro\u010dito princip samopomo\u0107i, uz koji sam odrasla: \u2018Use i u svoje kljuse\u2019.\u201c<\/p>\n\n

U velikom broju slu\u010dajeva gubitak posla nije samo gubitak prihoda, ve\u0107 i gubitak samopouzdanja i ose\u0107aja da imaju ikakvu kontrolu nad sopstvenim \u017eivotom. Sara Lup\u0161or \u0106ur\u010din ka\u017ee da u radu sa \u017eenama iz razli\u010ditih sektora prepoznaju nekoliko stalnih obrazaca: <\/p>\n\n

    \n
  1. 1) Gubitak posla \u010desto zna\u010di gubitak dostojanstva.<\/li>\n\n\n\n
  2. 2) Prekarni rad razara zdravlje, ali i me\u0111uljudske odnose.<\/li>\n\n\n\n
  3. 3) Strah dominira.<\/li>\n<\/ol>\n\n

    Ona nastavlja govore\u0107i da u tekstilnoj industriji \u017eene govore o kombinaciji nekoliko stvari: \u201crad uz grupnu normu koja se stalno pove\u0107ava, ograni\u010deno kori\u0161\u0107enje pauza i toaleta, lo\u0161i uslovi u pogledu grejanja i ventilacije, stalni pritisak nadre\u0111enih. Kada je zdravlje u pitanju naj\u010de\u0161\u0107e su nam govorile o problemima sa ki\u010dmom, vrtoglavice, \u2018sitne\u2019 povrede, povremene nesvestice, ali naj\u010de\u0161\u0107e o psihi\u010dkom zlostavljanju. Prema svedo\u010denjima iz na\u0161ih grupa podr\u0161ke i istra\u017eivanja, \u017eene se suo\u010davaju sa konstantnim pritiscima i organizacijom rada koja vrlo \u010desto nije u skladu sa realnim ljudskim kapacitetima. Veoma mali broj \u017eena \u017eeli javno da govori o iskustvima, ne zato \u0161to ne \u017eele promenu, nego zato \u0161to su nau\u010dene da su zamenljive. U mnogim sredinama, posao u fabrici se smatra jedinom sigurnom i stabilnom opcijom za \u017eenu. Rizikovanje tog posla, makar on bio i lo\u0161, do\u017eivljava se kao rizikovanje egzistencije, \u010desto i cele porodice. U bezbednim, zatvorenim grupama, \u017eene progovaraju veoma otvoreno i detaljno. Govore o tome da ih vre\u0111aju, preme\u0161taju, poni\u017eavaju, da ne znaju, ili nemaju kome da se obrate. Klju\u010dna stvar jer da \u017eene \u017eele sigurnost, ne heroizam. Retko koja \u017eena \u017eeli da bude \u2018hrabri primer\u2019. Sve \u017eele isto: da rade posao od kojeg mogu da normalno (pristojno) da \u017eive, bez straha. Zato u ROZI insistiramo na za\u0161titi anonimnosti, i zato ne izlazimo u javnost sa imenima firmi i kompanija, a kamoli radnica. U ovom, i u drugim sektorima slika je sli\u010dna, ve\u0107ina se suo\u010dava sa nedostatkom sigurnosti, zaradama nedovoljnim za osnovne \u017eivotne potrebe i idejom da treba da budu zahvalne \u0161to uop\u0161te imaju posao.\u201d<\/p>\n\n

    Solidarnost i zajedni\u010dka borba su klju\u010d za postizanje boljih uslova za \u017eivot i rad \u017eena<\/strong><\/p>\n\n

    Za pravedniji i dostojanstveniji polo\u017eaj \u017eena u svetu rada prema re\u010dima i Rade i Sare potrebni su empatija, solidarnost i zajedni\u010dka borba. Njihova su iskustva u radu sa \u017eenama su veoma emotivna i potresna. <\/p>\n\n

    Motiv je vrlo jednostavan, radimo ovo zato \u0161to znamo da svet rada ne funkcioni\u0161e fer, zato \u0161to smo i same iskusile sve lo\u0161e strane, i shvatile da jedino udru\u017eivanjem mo\u017eemo ne\u0161to posti\u0107i, tvrdi Sara. Ona dodaje da je motiv to \u0161to zna da radna prava \u017eena nisu sporedna tema, nego ne\u0161to od \u010dega zavisi da li \u0107e mo\u0107i da kupe hranu, da li \u0107e imati pristup zdravstvenoj za\u0161titi, da li \u0107e mo\u0107i da iznajme stan ili da \u0161koluju decu, ili da odu iz nasilne veze: <\/p>\n\n

    \u201cA \u0161ta je lepo? Najlep\u0161e je ono \u0161to se ne vidi spolja. Lep je onaj trenutak kada vidi\u0161 da se ne\u010dija perspektiva promenila. Kada neka mlada \u017eena shvati da nije \u2018razma\u017eena\u2019 zato \u0161to \u017eeli ugovor i prijavu, kada radnica u grupi za podr\u0161ku ili kroz individualni razgovor prvi put naglas iznese svoje iskustvo, ili nam ka\u017ee: \u2018Prvi put imam ose\u0107aj da neko stoji uz mene.\u2019. Lepo je i to \u0161to i mi same znamo da nismo same.\u201d<\/p>\n\n

    Rada za sebe ka\u017ee da je jedna od \u017eena koja je pro\u0161la kroz sve te\u0161ko\u0107e tranzicionog perioda i imala sna\u017ean motiv da se bori i za sebe i za druge: \u201cRad u \u017eenskoj grupi, usmeren na borbu za prava \u017eena, oslobodio je moju energiju, a kontakt sa feministi\u010dkim organizacijama, teorijom i praksom bio mi je veliki oslonac. Jedna re\u010denica mi je posebno draga i uvek mi ugreje i srce i du\u0161u. Posle jedne radionice jedna \u017eena je rekla: \u2018Draga Rado, nakon radionice sa tobom, re\u010di o kojima nisam smela ni da mislim sada izgovaram punim plu\u0107ima: ja ho\u0107u, ja ne\u0107u, ja \u017eelim\u2026\u2019\u201c<\/p>\n\n

    Autorka je novinarka u Istra\u017eiva\u010dko-analiti\u010dkom centru \u2018Glas Vojvodine\u2019. Tako\u0111e je dobitnica presti\u017enih novinarskih nagrada.<\/em><\/p>\n\n

    Ovaj \u010dlanak je napisan u okviru platforme \u2018Decent Work\u2019, koju vode Institut za socijalne politike Musine Kokalari i Centar za politike emancipacije u Srbiji, projekat koji podr\u017eava Evropski fond za Balkan \u2013 EFB.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Po dostupnim podacima Centra za politike emancipacije (CPE) za 2024. godinu u sektoru tekstila, ode\u0107e, ko\u017ee i obu\u0107e je, prema zvani\u010dnim podacima, zaposleno 60.725 osoba[1]. Zakonska minimalna neto zarada bila je 407 evra, a prose\u010dna zarada u tekstilnoj industriji te godine je 521 evro, \u0161to je oko 60% prose\u010dne neto plate u Srbiji, i oko […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":11033,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18,63,49],"tags":[],"class_list":["post-11036","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balline-sr","category-odnosi-kosova-i-srbije","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11036","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11036"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11036\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11070,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11036\/revisions\/11070"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11033"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11036"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11036"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11036"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}