Iako je potreba za penzionim osiguranjem u Srbiji ustanovljena pre vi\u0161e od sto godina, preko 120.000 gra\u0111ana starijih od 65 godina danas ne prima nijedan oblik penzije. Institut socijalnih penzija za najsiroma\u0161nije ve\u0107 uveliko postoji u svetu, a odnedavno i u regionu, ali ova mera socijalne za\u0161tite najstarijih i dalje nije do\u0161la na dnevni red u doma\u0107em zakonodavstvu.<\/p>\n\n
Author:<\/strong> Dunja Karanovi\u0107<\/p>\n\n U kulturi koja je opsednuta mlado\u0161\u0107u, tema odlaska u penziju retko je prisutna u popularnim filmovima i serijama. U poslednjih desetak godina, me\u0111utim, sa demografskim trendom starenja svetske populacije (pa samim tim i publike), u Holivudu se postepeno unapre\u0111uje reprezentacija starijih osoba i odnosa dru\u0161tva prema starenju kao takvom. <\/p>\n\n S jedne strane, tu su prikazi dobrostoje\u0107ih (belih) penzionera koji se, uprkos relativno udobnom \u017eivotu, bore s usamljeno\u0161\u0107u i dosadom, poput A Man on the Inside (2024) i Thursday Murder Club (2025). S druge strane, tu su mra\u010dniji ali za realnost starenja u 21. veku daleko relevantniji filmovi koji obra\u0111uju temu nemogu\u0107nosti ostvarivanja prava na dostojanstven \u017eivot nakon odlaska u penziju. Glavni trojac koji u filmu Going in Style (2017) tuma\u010de Alan Arkin, Morgan Frimen i Majkl Kejn ostaje bez penzija kada kompanija za koju su ceo \u017eivot radili proglasi bankrot. Bez prihoda i adekvatnog zdravstvenog osiguranja, oni odlu\u010duju da oplja\u010dkaju banku koja je od firme preuzela penzijski fond radi naplate dugova. <\/p>\n\n Iako nije bazirana na stvarnim doga\u0111ajima, ova komedija svedo\u010di o neadekvatnosti penzionog sistema u Sjedinjenim dr\u017eavama, gde se socijalno osiguranje na principu teku\u0107eg finansiranja kre\u0107e oko 40% prose\u010dnih prihoda tokom radnog veka i smatra dopunom na mnogo rizi\u010dniju individualnu, odnosno privatizovanu \u0161tednju. Razmere siroma\u0161tva starijih osoba u SAD jo\u0161 bolje se vide u filmu Nomadland (2020), koji prati \u017eivote ljudi srednje i starije dobi koji zbog nedovoljnih prihoda ostaju bez krova na glavom i postaju sezonski radnici i radnice. Lik \u0161ezdesetogodi\u0161nje Fern (Frensis Mekdormand), koja se u starosti prilago\u0111ava \u017eivotu u kamperu, baziran je na realnim \u201cpenzionerima\u201d \u010dije je pri\u010de u istoimenoj knjizi dokumentovala novinarka D\u017eesika Bruder (Zemlja nomada, Stela, 2021).<\/p>\n\n Temelji penzionih sistema u ve\u0107ini zemalja danas postavljeni su krajem 19. veka i mogu se ugrubo podeliti na dva modela, tzv. Bizmarkov model, koji je gvozdeni kancelar uveo u Nema\u010dkoj 1889. godine, i Beverid\u017eov model, prvi put uveden u Danskoj 1891. (nazvan po britanskom ekonomisti Vilijemu Beverid\u017eu, koji se \u010desto smatra idejnim tvorcem dr\u017eave blagostanja). Cilj Bizmarkovog modela, koji se originalno odnosio na industrijske radnike koji su navr\u0161ili sedamdeset godina, jeste relativni \u017eivotni standard, odnosno odr\u017eanje prihoda koje je osoba ostvarivala u toku radnog veka, dok je cilj Beverid\u017eovog modela apsolutni \u017eivotni standard, odnosno smanjenje siroma\u0161tva u starosti bez obzira na doprinose. Valja napomenuti da je uvo\u0111enje penzionog osiguranja u Bizmarkovom slu\u010daju bio na\u010din da se Nema\u010dka obra\u010duna s radni\u010dkim \u0161trajkovima i porastom uticaja socijalista, dok je Vilijam Beverid\u017e bio \u010dlan Eugeni\u010dkog dru\u0161tva, pa je pored univerzalne socijalne pomo\u0107i predlagao i posebne de\u010dje dodatke za bogate i obrazovane. Bez obzira na politi\u010dke ciljeve tvoraca, oba modela su tokom narednih decenija dovela do ustanovljenja penzionog i invalidskog osiguranja kao osnovnog prava radnika i radnica, i to na na\u010din koji kombinuje principe apsolutnog i relativnog \u017eivotnog standarda \u2013 otud, izme\u0111u ostalog, danas imamo institut minimalne penzije, ali i obra\u010dunavanje osnovica. Kako u studiji Penzijski sistem u Srbiji (2010) obja\u0161njava ekonomistkinja dr Katarina Stani\u0107, \u201cpenzijski sistem se smatra adekvatnim ako ispunjava oba cilja\u201d. Nasle\u0111em Beverid\u017eovog modela danas mo\u017ee se smatrati univerzalni pristup penzionom osiguranju, koji svim rezidentima garantuje osnovnu penziju bez obzira na doprinose, dok je targetirani pristup (minimalne naknade koje se ispla\u0107uju samo onima koji nisu ostvarili dovoljne prihode) nasle\u0111e Bizmarkovog modela. <\/p>\n\n Socijalno osiguranje u Srbiji po\u010delo je da se uvodi jo\u0161 dvadesetih godina pro\u0161log veka, ali su zakonski okviri dana\u0161njeg sistema penzionog i invalidskog osiguranja u su\u0161tini postavljeni u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata. Zakonom o socijalnom osiguranju iz 1946. u Jugoslaviji su izjedna\u010deni svi radnici i radnice bez obzira na vrstu rada, a osnivanjem Zavoda za socijalno osiguranje je nosilac osiguranja postala dr\u017eava. Prema Zakonu iz 1950. uslov za starosnu penziju je postao 35 godina radnog sta\u017ea (minimum petnaest za nepotpunu penziju) i navr\u0161enih 65 godina za mu\u0161karce i 55 godina za \u017eene. Dve godine kasnije definisane su i minimalne starosne i porodi\u010dne penzije od 4.500, odnosno 3.500 dinara (u trenutku kad je prose\u010dna plata iznosila oko 8.000 dinara). <\/p>\n\n Postojala je veza izme\u0111u doprinosa tokom radnog veka i visine penzije, odnosno principa raspodele prema radu, kako je istakao filozof i aktivista Ivan Radenkovic\u0301, jer je \u201edu\u017eina penzionog sta\u017ea u jugoslovenskom socijalisti\u010dkom dru\u0161tvu podrazumevala doprinos pojedinaca dru\u0161tvenoj zajednici\u201c (2016). Tokom 1950-ih i 1960-ih, Jugoslavija je zabele\u017eila povec\u0301anje doprinosa starosnih i porodi\u010dnih penzija BDP-u. Sedamdesetih godina, pad godi\u0161nje produktivnosti doveo je do stro\u017eih kriterijuma za ostvarivanje prava na penziju. Prema Radenkovic\u0301u, po\u010detkom 1980-ih Jugoslavija je u\u0161la u du\u017eni\u010dku krizu, a 1987. godine Republi\u010dki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nije mogao da ispuni svoje finansijske obaveze. Ratovi devedesetih doveli su do hiperinflacije, sankcija i smanjenja tr\u017ei\u0161ta, \u0161to je prouzrokovalo smanjenje BDP-a Srbije za dve trec\u0301ine. Da bi finansirala rat, dr\u017eava je ispraznila penzione fondove i stvorila ogromne dugove prema penzionerima. Nekontrolisana privatizacija i raspadanje preduzec\u0301a primorali su mnoge radnike na prevremeni odlazak u penziju, \u0161to je, zajedno sa drugim demografskim faktorima, zna\u010dilo da je do 1999. godine na svaka dva penzionera bio samo jedan aktivni doprinosilac fondu.<\/p>\n\n Zakonom iz 2005. godine podignuti su uslovi za starosne penzije na 65 godina za mu\u0161karce i 60 godina za \u017eene. Zakonom iz 2014. godine po\u010delo postepeno izjedna\u010davanje na 65 godina za oba pola (zaklju\u010dno s 2031. godinom), a uvedeni su i penali za prevremeni odlazak u penziju, kao i gornja granica radnog sta\u017ea od 45 godina. Iste godine, zbog zahteva MMF-a da se za 10% umanji fond za penzije i plate u javnom sektoru, uvedene su i mere \u0161tednje kojima su privremeno umanjene sve penzije preko 25.000 RSD mese\u010dno i obustavljena indeksacija, tj. uskla\u0111ivanje visine penzije s visinom zarada i cenama, \u010dime je kupovna mo\u0107 penzionera postala stvar politi\u010dkog odlu\u010divanja. Mere \u0161tednje ukinute su 2018. godine, nakon \u0161to su penzioneri o\u0161te\u0107eni za oko 840 miliona evra. Odluka o postepenom izjedna\u010davanju uslova za starosnu penziju i dalje stoji. <\/p>\n\n Za razliku od ameri\u010dkog sistema individualne \u0161tednje, Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju u Srbiji baziran je na na\u010delu me\u0111ugeneracijske solidarnosti, odnosno teku\u0107eg finansiranja (tzv. Pay-as-you-go sistem). Drugim re\u010dima, iz doprinosa 2.365.745 zaposlenih, koliko je u Srbiji bilo u oktobru 2025. godine prema podacima RZZS, obezbe\u0111uju se starosne, invalidske i porodi\u010dne penzije za 1.660.055 penzionera, koliko je u istom periodu bilo prema podacima Republi\u010dkog fonda PIO. Mnogi osiguranici danas smatraju da je na\u010delo solidarnosti nepravedno optere\u0107uju\u0107e nasle\u0111e socijalizma, te da bi individualna \u0161tednja i kapitalisti\u010dki model doveli do boljih uslova za \u017eivot. Iz prakse je, me\u0111utim, jasno da svaki vid privatizacije instituta socijalne za\u0161tite dovodi do produbljivanja jaza izme\u0111u onih najbogatijih i najsiroma\u0161nijih u dru\u0161tvu jer neoliberalni pristup \u201csna\u0111i se\u201d ne uzima u obzir strukturne nejednakosti.<\/p>\n\n U aktuelnom sistemu, prose\u010dna starosna penzija, koju prima oko 1.1 milion gra\u0111ana, iznosi 54.285 RSD. Prose\u010dna porodi\u010dna penzija (319.435 primalaca) iznosi 41.072 RSD, invalidska (223.069 primalaca) 46.219 RSD, dok je prosek za poljoprivrednu penziju 21.978 RSD (124.303 primalaca). Ukupni prosek prema podacima PIO Fonda za novembar 2025. godine bio je 50.658 RSD, \u0161to je 45,7 % prose\u010dne neto plate od 110.670 RSD (pore\u0111enja radi, 2012. godine je ovaj odnos bio 56%), odnosno za \u010ditavih 6.210 RSD manje od minimalne potro\u0161a\u010dke korpe (56.868,37 RSD u avgustu 2025.). Stopa rizika od siroma\u0161tva u Srbiji za 2024. godinu iznosila je 19,7 %, ali je za gra\u0111ane starosti 65+ ova stopa 23,6 %, odnosno 25 % kada se u obzir uzmu samo \u017eene 65+. <\/p>\n\n Prema podacima Udru\u017eenja \u201c\u017dene na prekretnici\u201d, svaka \u010detvrta \u017eena starija od 65 godina \u017eivi u riziku od siroma\u0161tva usled faktora kao \u0161to su celo\u017eivotna nejednakost na tr\u017ei\u0161tu rada, slabija pokrivenost penzijama, ni\u017ee prose\u010dne penzije (28.605 RSD) i lo\u0161ija struktura penzija. Svega 47,5 % \u017eena prima najpovoljniju, starosnu penziju (naspram 74 % mu\u0161karaca), a \u010dak 11 % \u017eena ne prima nikakvu penziju (u odnosu na 5,5 % mu\u0161karaca). Da je Going in Style <\/em>sniman u Srbiji, Morgan Frimen, Majkl Kejn i Alan Arkin bi bile \u017eene izme\u0111u 55 i 64 godine, koje su devedesetih progla\u0161ene tehnolo\u0161kim vi\u0161kom, da bi nakon toga provele preko deset godina na birou, bez mogu\u0107nosti prekvalifikacije i bez \u0161anse da ostvare pravo na starosnu penziju na osnovu radnog sta\u017ea.<\/p>\n\n Nasuprot struji koja veruje da reforma penzionog sistema treba da ide u pravcu privatizacije, politika suzbijanja siroma\u0161tva kod starijeg stanovni\u0161tva za koju se zala\u017ee Udru\u017eenje \u201c\u017dene na prekretnici\u201d jeste uvo\u0111enje instituta socijalne penzije \u2013 nedoprinosne naknade za gra\u0111ane 65+ bez penzije i prihoda od rada. Ova mera, kako obja\u0161njava Miroslava Peri\u0161i\u0107, predsednica Upravnog odbora Udru\u017eenja, posebno bi zna\u010dila starijim \u017eenama: <\/p>\n\n \u201cUvo\u0111enje socijalnih penzija donelo bi \u017eenama dvostruku korist i predstavljalo va\u017ean korak ka ostvarenju rodne ravnopravnosti. Pre svega, socijalne penzije bi ispravile postoje\u0107u nejednakost me\u0111u osobama starijim od 65 godina koje nisu ostvarile pravo ni na jedan oblik penzije. U toj grupi \u017eene su gotovo dvostruko brojnije od mu\u0161karaca, zbog \u010dega bi upravo one \u010dinile oko 77 odsto potencijalnih korisnika socijalne penzije. Jednako va\u017ean efekat jeste prevencija budu\u0107eg siroma\u0161tva. Uvo\u0111enje socijalne penzije pru\u017eilo bi za\u0161titu \u017eenama koje se danas suo\u010davaju sa rizikom da do 65. godine ne ostvare pravo na starosnu ili bilo koju drugu penziju, obezbe\u0111uju\u0107i im minimum socijalne sigurnosti u starosti\u201d, isti\u010de Peri\u0161i\u0107. <\/p>\n\n Podatak da bi \u017eene \u010dinile ve\u0107inu primalaca socijalne penzije poti\u010de iz studije \u201cSimulacija uvo\u0111enja socijalnih penzija u Srbiji\u201d koju je u saradnji sa Udru\u017eenjem \u201c\u017dene na prekretnici\u201d 2025. godine sproveo Marko Vladisavljevi\u0107, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prema ovom istra\u017eivanju, univerzalne socijalne penzije bi u Srbiji primalo 122.000 osoba, i to 77 % \u017eena, 60 % stanovnika ruralnih podru\u010dja, te 58,3 % gra\u0111ana koji \u017eive ispod granice siroma\u0161tva. Iznosom socijalnih penzija od 100 evra mese\u010dno smanjila bi se stopa siroma\u0161tva najstarijih sa 23,6 % na 21,3 %, odnosno sa 33,9 % na 31,2 % u ruralnim podru\u010djima. Fiskalni tro\u0161ak na godi\u0161njem nivou za ovaj iznos socijalne penzije iznosio bi 17,153 milijardi, odnosno svega 0,17 % BDP. <\/p>\n\n \u201cPodaci nedvosmisleno pokazuju da postoji potreba za uvo\u0111enjem instituta socijalnih penzija, bilo da je re\u010d o univerzalnim penzijama za gra\u0111ane 65+ godina, \u010dija je prednost u jednostavnosti primene, ili o targetiranim penzijama kao ciljanoj podr\u0161ci najugro\u017eenijim gra\u0111anima, koja bi se ostvarivala na osnovu testa prihoda\u201d, istakao je Vladisavljevi\u0107 na okruglom stolu posve\u0107enom socijalnim penzijama u decembru 2025. godine. Uvo\u0111enje univerzalnih socijalnih penzija, onih koje ne podrazumevaju test prihoda, prema njemu je finansijski izvodljivo i odr\u017eivo, jer bi primena ove politike bila jednostavna a doprinela bi smanjenju siroma\u0161tva, posebno kad je re\u010d o \u017eenama i doma\u0107instvima u ruralnim podru\u010djima, kao i rastere\u0107enju gra\u0111ana koji nisu u riziku od siroma\u0161tva ali izdr\u017eavaju druge \u010dlanove doma\u0107instva. Nadle\u017eni organ za sprovo\u0111enje mere socijalne penzije bili bi centri za socijalni rad, uz podr\u0161ku RF PIO. <\/p>\n\n Socijalne penzije postoje u skoro svim dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske unije, a od nedavno su uvedene i u nekim od zemalja regiona. Osnovna penzija u iznosu od 90 evra za sve gra\u0111ane preko 65 godina predstavlja prvi stub penzionog osiguranja na Kosovu (iznos se pove\u0107ava za penzionere koji su ispunili radni sta\u017e od minimalno petnaest godina). U Severnoj Makedoniji sva lica starija od 65 godina koja minimum petnaest godina imaju prebivali\u0161te i nemaju druge izvore prihoda imaju pravo na socijalnu penziju u iznosu od 6.000 denara mese\u010dno (pribli\u017eno 97 evra) \u2013 od po\u010detka uvo\u0111enja ove mere 2019. godine, pravo na socijalnu penziju je ostvarilo preko 2.600 gra\u0111ana i gra\u0111anki. Od 2025. godine pravo na socijalnu penziju, odnosno nacionalnu naknadu za starije osobe, mogu ostvariti i gra\u0111ani Hrvatske koji ne primaju drugi vid penzije, i to u iznosu od 154,5 evra mese\u010dno, pod uslovom da imaju preko 65 godina, prebivali\u0161te u trajanju od minimum deset godina i da prihodi doma\u0107instva ne prelaze dvostruki iznos penzije (309 evra). <\/p>\n\n Princip \u201cpodele prema radu\u201d na\u017ealost nala\u017ee da iznos potencijalne socijalne penzije ne prelazi iznos najni\u017ee doprinosne penzije, \u0161to je u slu\u010daju Srbije poljoprivredna penzija od 21.786 RSD. Iznos od 100 evra mese\u010dno pokrivao bi manje od petine minimalne potro\u0161a\u010dke korpe, \u0161to zna\u010di da ovde jo\u0161 uvek nije re\u010d o da institutu socijalne za\u0161tite koji bi svim gra\u0111anima garantovao dostojanstven \u017eivot. Ipak, tendencija uvo\u0111enja socijalnih penzija u regionu i svetu svedo\u010di o tome da se siroma\u0161tvo u starosti polako sagledava kao dru\u0161tveni problem koji zahteva sistemska re\u0161enja, a ne individualnu odgovornost. <\/p>\n\n Autorka je novinarka u magazinu \u2018Liceulice\u2019, sa sedi\u0161tem u Beogradu, Srbija. Ona kombinuje metode za povezivanje politike, teorije i kulturne prakse kroz interdisciplinarne i saradni\u010dke pristupe koji podsti\u010du radikalno prijateljstvo i kolektivnu brigu.<\/em><\/p>\n\n Sadr\u017eaj i stavovi izneti u \u010dlanku isklju\u010diva su odgovornost autora i ne odra\u017eavaju nu\u017eno stavove Instituta Musine Kokalari i Centra za politike emancipacije u Srbiji.<\/em> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako je potreba za penzionim osiguranjem u Srbiji ustanovljena pre vi\u0161e od sto godina, preko 120.000 gra\u0111ana starijih od 65 godina danas ne prima nijedan oblik penzije. Institut socijalnih penzija za najsiroma\u0161nije ve\u0107 uveliko postoji u svetu, a odnedavno i u regionu, ali ova mera socijalne za\u0161tite najstarijih i dalje nije do\u0161la na dnevni red […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":10968,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18,63,49],"tags":[],"class_list":["post-10973","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balline-sr","category-odnosi-kosova-i-srbije","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10973","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10973"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10973\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11068,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10973\/revisions\/11068"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10968"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10973"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10973"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10973"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}