{"id":248,"date":"2019-11-20T20:31:53","date_gmt":"2019-11-20T20:31:53","guid":{"rendered":"http:\/\/eddiib.com\/musine\/musine-kokalari\/"},"modified":"2022-03-24T17:41:27","modified_gmt":"2022-03-24T17:41:27","slug":"musine-kokalari","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/musine-kokalari\/","title":{"rendered":"Musine Kokalari"},"content":{"rendered":"

[vc_row][vc_column][rev_slider alias=“about-1-1″][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Musine Kokalari (1917 – 1983) bila je pisac i\u00a0<\/span>politi\u010dka aktivistkinja<\/span>\u00a0u periodu izme\u0111u najva\u017enijih politi\u010dkih de\u0161avanja u Albaniji i Zapadnom Balkanu, za vreme, pre i posle Drugog Svetskog Rata. Bila je osniva\u010d i klju\u010dna li\u010dnost prve Socijaldemokratske Partije Albanije, koja je istovremeno bila i jedna od prvih zna\u010dajnih politi\u010dkih grupa koje su se protivile enveristi\u010dkom re\u017eimu. Posledi\u010dno, Musine je vec<\/span>\u0301<\/span>i deo svog \u017eivota provela u politi\u010dkom progonu, hap\u0161enju i mu\u010denju zbog svojih demokratskih uverenja, od kojih nije nikada odustala.<\/span><\/p>\n

Tako u istoriji, Musine je bila jedan od prvih intelektualaca koja je\u00a0\u017ertvovala lagodnost\u00a0u<\/span>\u00a0<\/span>korist\u00a0zalaganja za demokratiju, kao \u017eena koja je odbila da\u00a0bude pot\u010dinjena gvozdenom i\u00a0mu\u0161kom\u00a0re\u017eimu.\u00a0\u0160tavi\u0161e, Musine je me\u0111u prvim i retkim koja je kategori\u010dki odbacila i borila se protiv konformizma, konservatorizma i totalitarizma. Ustala je protiv hegemonije i monopola partijske dr\u017eave, partije\u00a0\u00a0koja je insistirala na jednoumlje i jednodimenzionalnom politi\u010dkom aktivizmu, po partiskog diktatu, koja je zastupala koncept odozgo nadole kao i na\u010din poimanja otad\u017ebine, rodoljublja i op\u0161teg interesa.<\/span><\/p>\n

Kada ga je bila uhap\u0161ena od strane re\u017eima Envera Hod\u017ee, 23 januara 1946 i su\u0111ena od strane Vojnog suda u Tirani za \u201csabota\u017eu i neprijatelja naroda\u201d na 30 godina zatvora (2. jula 1946), koja je kasnije smanjena na 20 godina, Musine Kokalari, upsrkos svemu, dr\u017eala se stava:<\/span><\/p>\n

„Ne treba da budem komunista da bih volela svoju zemlju!\u00a0Volim svoju zemlju i ako nisam komunista. Volim njen napredak. \u010cak i ako ste pobedili u ratu, iako ste pobedili na izborima, ne mo\u017eete progoniti one koji isle druga\u010dije od vas. Mislim druga\u010dije od vas, ali volim svoju zemlju. Vi me sudite zbog mojih ideja.\u00a0Ja se ne pokajem, jer nisam ni za \u0161ta kriva!“<\/span><\/i><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U Musineovom liku nalazimo isprepletene tri osnovne karakteristike politi\u010dke aktivnosti i ljudske slobode: intelektualnost, odlu\u010dnost i doslednost.\u00a0Rekla (pisala) je \u0161ta misli, delovala je shodno svojim uverenjia,\u00a0njen govor izra\u017eavao njen duh.\u00a0Dakle, mislila je slobodna, zalagala se slobodna i \u017eivela je slobodna.<\/span><\/p>\n

Ro\u0111ena je 10. februara 1917 u Adani (Turskoj), Musine Kokalari i njena porodica vratila se u \u0110irokastri 1921 godine, u gradu njene porodice. Od mladosti, Musine je pokazivala naro\u010ditu strast prema knji\u017eevnosti i prema folkloru.<\/span><\/p>\n

Obrazovana isprva u Tirani, studirala je na Fakultetu savremene knji\u017eevnosti na Univerzitetu \u00ab La Sapienza \u00bb u Rimu – Italija.\u00a0Musine Kokalari je 1941 objavila svoje knji\u017eevno delo pod nazivom \u00ab Si\u00e7 m\u00eb thot\u00eb n\u00ebnua plak\u00eb \u00bb (\u201cKako mi ka\u017ee starica\u201d) bavec<\/span>\u0301<\/span>i se pitanjima \u017eena i patrijarhalnog dru\u0161tva. Pored sopstvenog knji\u017eevnog dela, preduzela i va\u017ene inicijative iz oblasti\u00a0<\/span>publicistike.<\/span><\/p>\n

Tokom 1942 ime Musine Kokalari uklju\u010duje se u Italijansku Enciklopediju kao nadareni pisac sa visokim knji\u017eevnim potencijalom. Kao deo antifa\u0161isti\u010dke inicijative u Albaniji, ona doprinosi izdavanju\u00a0\u010dasopisa\u00a0\u00ab Gruaja Shqiptare \u00bb\u00a0 (\u201cAlbanska \u017dena\u201d), od juna 1943 pod nadimkom „Tacitta“. Musine je 1944 objavila dve knjige pod naslovom „Rreth Vatr\u00ebs “ (\u201cOko ognji\u0161ta\u201d)\u00a0i\u00a0\u201cSa u tunt Jeta\u201d (\u201cKoliko je dugo \u017eiveo\u201d).<\/span><\/p>\n

Od po\u010detka 1942, Musine Kokalari anga\u017eovala se u antifa\u0161isti\u010dke i antikomunisti\u010dke pokrete u Rimu. Godine 1943 bila je jedna od glavnih osniva\u010dica i pokreta\u010da Socijaldemokratske Partije. Kao deo ovog politi\u010dkog projekta, 1. januara 1944 godine ona je objavila prvi broj lista \u201cZ\u00ebri i Liris\u00eb\u201d(\u201cGlas slobode\u201d), kao zvani\u010dni list Socijaldemokratske Partije.<\/span><\/p>\n

U februaru 1944 Musine je objavila program Socijaldemokratske Partije kojim se zahteva politi\u010dka sloboda, koja garantuje pravo svakog gra\u0111anina na slobodu izra\u017eavanja, slobodu \u0161tampe i slobodu glasanja: „<\/span>Glavni razlog za ograni\u010davanje politi\u010dke slobode je [nedostatak] socijalne pravde<\/span><\/i>„. Kokalari je podr\u017eala ideju o Balkanskoj Konfederaciji koja je nastala po\u010detkom XX veka, a koju su zastupale vec<\/span>\u0301<\/span>ina socijaldemokratskih partija balkanskog poluostrva.<\/span><\/p>\n

Njena bra\u0107a,\u00a0Muntaz i Veisim Kokalari,\u00a0streljani su bez prethodnog su\u0111enja\u00a012 novembra 1944. Progonjena od streljanja njene bra\u0107e i kao osniva\u010d Socijaldemokratske partije<\/span>\u00a0<\/span>i njenog lista „Z\u00ebri i liris\u00eb“ (\u201cGlas slobode\u201d),<\/span>\u00a0<\/span>u periodu od 13 do 28 novembra 1945 godine Musine Kokalari uhap\u0161ena je dva puta. Istog meseca uklju\u010dila se u intelektualni i politi\u010dki pokret koji je nazvan \u201dKoalicioni demokratik\u201d (\u201cDemokratska Koalicija\u201d). Ovaj pokret sakupio i zastupao sve opozicione grupe koje su zahtevale odlaganje izbora zakazanih za 2 decembra 1945 godine, kada je nijednoj stranci, osim Komunisti\u010dkoj Partiji, nije bilo dozvoljeno da se registruje sa svojim kandidatima i politi\u010dkim platformama. U \u201dKoalicioni demokratik\u201d (\u201cDemokratska Koalicija\u201d) Musine je bila jedini predstavnik Socijaldemokratske Partije, ali istovremeno i glavna li\u010dnost ove koalicije. Ovaj zahtev je nazna\u010dio potrebu za prve vi\u0161estran\u010dke izbore u Albaniji. Svi potpisnici deklaracije uhap\u0161eni su januara 1946 g.<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U to vreme, Musine je uhap\u0161ena a potom ka\u017enjena na dugogodi\u0161nju zatvorsku robiju,\u00a0tokom koje je izlo\u017eena\u00a0stravi\u010dnim mu\u010denjima koja je nad nju sproveo tada\u0161nji re\u017eim. Nakon 16 godina zatvora u zloglasnom zatvoru u Burelu (Burrel), 1964 godine izolovana pod strogim nadzorom agenata bezbednosti. Musine Kokalari je provela narednih 19 godina svog \u017eivota internirana u R\u0161enu (Rr\u00ebshen), gde je penzionisana a dobila je samo polovi\u010dan iznos penzije.\u00a0Radila je 11 godine kao metlarka u gra\u0111evinarstvu, me\u0111u opekama, malterom i betonom.<\/span><\/p>\n

Uprkos stalnom progonu i nedostatku minimalnih uslova, Musine Kokalari u tajnosti je uspela da u celosti pi\u0161e svoju knjigu, pod nazivom \u201cSi lindi Partia Social-Demokrate\u201d (\u201cKako je stvorena Socijaldemokratska Partija\u201d), u kojoj je detaljno izrazila svoju progresivnu i demokratsku alternativu.<\/span><\/p>\n

Musine Kokalari bila je jedan od prvih 30 zatvorenika iz redova pisaca koji su 1960 registrovani od strane Komiteta trojke (prete\u010da PEN kluba).<\/span><\/p>\n

Musine Kokalari je 1980 g. dijagnostifikovana rakom dojki. Njoj je odbijeno le\u010denje u dr\u017eavnoj klinici za onkologiju. Odbijanje re\u017eima da nju tretira i le\u010di, uzrokovala je stra\u0161ne bolove i patnje tokom progonom da bi sve to kulminiralo njenom smr\u0107u avgusta 1983 g. u totalnoj izolaciji. Musine Kokalari je ponovo sahranjena 1991 g. u \u0160i\u0161-Tufini (Shish – Tufin\u00eb).<\/span><\/p>\n

Predsednik Republike Albanije je 1993. godine proglasio \u201eMu\u010denikom demokratije\u201c.<\/span>[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

[vc_row][vc_column][rev_slider alias=“about-1-1″][vc_empty_space][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Musine Kokalari (1917 – 1983) bila je pisac i\u00a0politi\u010dka aktivistkinja\u00a0u periodu izme\u0111u najva\u017enijih politi\u010dkih de\u0161avanja u Albaniji i Zapadnom Balkanu, za vreme, pre i posle Drugog Svetskog Rata. Bila je osniva\u010d i klju\u010dna li\u010dnost prve Socijaldemokratske Partije Albanije, koja je istovremeno bila i jedna od prvih zna\u010dajnih politi\u010dkih grupa koje su se protivile enveristi\u010dkom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-248","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/248","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=248"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/248\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1543,"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/248\/revisions\/1543"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/musineinstitute.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=248"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}