Vlada Republike Kosova, pod vođstvom premijera Kurtija, navršila je prvih 100 dana mandata 1. jula ove godine. Izveštaj o radu za prvih 100 dana dostavljen je od strane Vlade Skupštini, dok se danas, u ponedeljak 2. avgusta 2021, o njemu raspravlja u Skupštini Republike na zahtev opozicije.
Izveštaj o prvih 100 dana Vlade Kurti II nosi naslov „100 dana preokreta ka razvoju 23. mart – 1. jul 2021“. Institut za društvene politike „Musine Kokalari“ uradio je analizu ovog izveštaja, fokusirajući se na socijalna pitanja i odluke koje se tiču oblasti prava i socijalne zaštite. Takođe, deo analize je i poređenje izveštaja o 100 dana sa obećanjima premijera i Vlade.
Uopšteno gledano, tokom ovih 100 dana, Vlada Kosova je bila karakterisana sa dva glavna aspekta: retkim javnim nastupima premijera, ali i ministara, posebno kada je reč o suočavanju sa predstavnicima medija, što čini rad vlade netransparentnim (posebno u vezi sa skandalima za koje je ova vlada bila optužena), i sa druge strane, predstavljanjem veoma važnih projekata, ali bez detaljnih objašnjenja kako će oni izgledati i kako će biti realizovani.
Izveštaj Vlade „100 dana preokreta ka razvoju 23. mart – 1. jul 2021“ potvrđuje njene zaostatke u socijalnim politikama i zanemarivanje marginalizovanih grupa.
Vakcinacija sa zakašnjenjem
Smatramo da je jedna od pozitivnih stvari potpisivanje ugovora za vakcine protiv Covid-19, iako prema zvaničnim podacima proces vakcinacije ima zastoje kako u broju tako i u samom procesu. U medijskim izveštajima navodi se da postoji velika čekanja građana za vakcinaciju, dok je saopšteno da osoblje vakcinalnih centara radi od ponedeljka do petka.
S obzirom da je Vlada svesna da je situacija sa pandemijom izuzetna, izvršna vlast bi trebalo da poveća kapacitete kako bi ovaj proces mogao da se nastavi i subotom i nedeljom. Vakcinacija bi mogla biti omogućena i za građane u gradovima u kojima rade, kako bi im bilo lakše, bez potrebe da putuju do mesta prebivališta i čekaju u dugim redovima. Prema izveštaju o prvih 100 dana, Ministarstvu zdravlja je opredeljeno 6,8 miliona evra za obezbeđivanje esencijalnih lekova, ali prema izvorima informacija, različite opštine se i dalje suočavaju sa nedostatkom insulina. Ovo je slučaj iako je rečeno da je insulin obezbeđen za narednih pet meseci.
IPS „Musine Kokalari“ zahteva od Ministarstva zdravlja da ozbiljno deluje prema najugroženijim grupama, sa fokusom na nemosnažene romske, aškalijske i egipćanske zajednice, kao i na osobe sa posebnim potrebama.
Vlada nastavlja praksu ad-hoc finansiranja socijalnih šema bez strategije za njihovu kodifikaciju
Vlada Kosova je pokazala kako će putem 8,5 miliona eura imati koristi korisnici socijalnih i penzionih šema, za isplatu dodatka od 30% na mesečni iznos za korisnike socijalne pomoći, kao i za dodatnu isplatu korisnicima penzionih šema koji primaju manje od 100 eura mesečno, za mesece april, maj i jun 2021. godine. Ova mera je obuhvatila 192.171 građana.
IPS “Musine Kokalari” smatra da takva praksa ad-hoc mera i podrške svim šemama treba da se okonča. U tom pravcu, Vlada treba da se fokusira na izradu jasne strategije kako bi u Skupštinu bila dostavljena kodifikacija svih šema.
Potpuno zanemarivanje LGBTQA+ zajednice i osoba sa posebnim potrebama – Simbolična podrška etničkim manjinama
Vlada Kosova je prijavila izgradnju 2 kuće i još 8 u fazi izgradnje, zatim 10 porodičnih harmonizovanih paketa i 68 stimulativnih fondova (grantova) za generisanje prihoda i građevinskog materijala za 10 porodica. Sa druge strane, iz „Programa EU za stabilizaciju zajednica – Faza tri“ podržano je 41 individualni projekat za pokretanje malih preduzeća i 7 infrastrukturnih projekata za zajednice.
U izveštaju o prvih 100 dana uopšte se ne pominju mnoge marginalizovane zajednice, kao što su LGBTQA+ zajednica i osobe sa posebnim potrebama.
IPS Musine Kokalari smatra da promocija i zaštita prava zajednica ne sme da se svede samo na tehničke uslove života, već da obuhvati pružanje mogućnosti za obrazovanje, edukaciju, kao i za zdravstvenu zaštitu i dobrobit, ne samo za manjinske etničke zajednice, već i za druge marginalizovane grupe.
Zastoje u primeni Stamboljske konvencije i ignorisanje Centara za socijalni rad
Sa pravom, Vlada je imenovala Nacionalnu koordinatorku za zaštitu od porodičnog nasilja, kroz koju je funkcionalizovana međuministarska grupa za rešavanje pitanja porodičnog nasilja, čiji je zadatak „izrada strategije za rešavanje pitanja porodičnog nasilja, kao i sprovođenje prvih analiza u smislu adresiranja pitanja proizašlih iz Stambolske konvencije i kreiranje budžetskih linija za prihvatilišta i zaštitu žrtava porodičnog nasilja“.
Međutim, IPS „Musine Kokalari“ smatra da je primena Istanbulske konvencije spora i nepotpuna. Odlaganje se odnosi na potrebne izmene Krivičnog zakonika, kako bi Istanbulska konvencija postala deo specifičnog zakonodavstva. Potrebno je sprovesti istraživanja i tražiti pomoć od određenih zemalja koje su napravile značajne pozitivne korake, kako bi ova konvencija imala efikasnu primenu.
Vlada je kroz ovaj izveštaj takođe obavestila o uvođenju priručnika za inkluzivno seksualno obrazovanje, koji su prilagođeni za korišćenje od prvog do dvanaestog razreda. Povećanje seksualnog uznemiravanja predstavlja fenomen koji i dalje postoji, pri čemu se posebno devojčice suočavaju sa nasiljem i zlostavljanjem čak i unutar školskih objekata. IPS „Musine Kokalari“ smatra da priručnici nisu dovoljni i zahteva od Vlade da tokom svog mandata uspostavi politike za uvođenje seksualnog obrazovanja kao obaveznog predmeta u školskom kurikulumu.
Centri za socijalni rad, koji su deo i lokalne samouprave, ali i Ministarstva finansija, rada i transfera, kao profesionalne javne ustanove na opštinskom nivou, nadležne za zaštitu građana u socijalnoj potrebi, nisu pomenuti ni u jednoj tački izveštaja o prvih 100 dana vlasti. Osim šeme socijalne pomoći, Centri za socijalni rad su jedine institucije u zemlji koje pružaju 85 socijalnih usluga, uključujući i porodične socijalne usluge.
Tako je, prethodna godina je kao posledica pandemije ostavila duboke posledice, služeći kao katalizator ekonomske i društvene krize. Takođe je otkrila nedostatak kapaciteta socijalnih radnika u upravljanju mnogim slučajevima vezanim za socijalne i porodične usluge, zbog čega je neophodno kreirati socijalne politike za njihovu reformu.