Radnici koji su u ugroženi od krize a napušteni od sindikata

Ekonomska kriza je već započela i ta kriza neminovno pogađa najsiromašnije slojeve društva – socijalne slučajeve, nezaposlene, ali i zaposlene sa malim primanjima. Kriza je teška za svaku zemlju a još teža je ze zemlje poput Kosova.

Radnici u privatnom sektoru su najviše izloženi opasnosti iz više razloga.

Većina njih su zaposleni sa kratkoročnim ugovorima i bez institucionalne podrške. Imajući u vidu da su oni zaposleni mahom na poslovima za koje nije potrebna kvalifikovana radna snaga, onda lako se mogu otpustiti i umesto njih zaposliti druge. U takvim okolnostima ovi radnici žive pod visokom i svakodnevnom ugroženošću njihovih radnih mesta. Sada kada smo u izvrandenom zdravstvenom stanju, posebno ekonomskom, ova kategorija radnika je pogođena najviše jer se njime i najčešće prekida ili se suspenduje radni odnos. Istina je da vladin hitni fiskalni paket pokriva ovim radnicima plate u iznosu od 170 eura (za sada samo za april i maj). Međutim, ovaj iznos je krajnje nedovoljan za život prosečne porodice na Kosovu (4-5 članova). Ovo postaje još ozbiljnije s obzirom da većina ljudi sa ugovorima o radu već imaju kredite kod banaka, a koji su planirali da otplate kroz platu (300-400 evra mesečno).

Druga najosjetljivija kategorija radnika su oni bez redovnih ugovora. Broj neregistrovanih radnika na Kosovu je do 35% od ukupnog broja radnika (Analiza sive ekonomije na Kosovu, KANU 2019). Ovaj deo radne snage automatski prelazi u situaciju bez ikakvih mesečnih primanja i budući da oni nisu prijavljeni u službenim evidencijama oni su i nevidljivi za javne institucije kao da uopšte ne postoje. S’hodno tome, ne mogu imati nikakvu podršku osim da se registruju kao nezaposleni kako bi obezbedili mesečni prihod od 130 evra mesečno. Čak i ova mogućnost ostaje nejasna, jer je Vladin Hitni paket garantovao fond koji će pokrivati „Isplatu mesečne pomoći u iznosu od sto trideset (130 evra) evra za građane koji izgube posao zbog vanredne zdravstvene situacije, za april, maj i jun … “. Međutim radnicima bez ugovora je nemoguće dokazati da su izgubili posao jer nikada nisu bili zvanično zaposleni. Ali čak i ako postanu korisnici ove šeme, prelaziće sa predviđenih 300-400 evra mesečno, na kategoriju onih koji će primate 0-130 evra mesečno. Čak i za vreme dok su radili kao neregistrovani radnici, njihova prava su bila izuzetno ugrožena i njihovi prihodi su bili minimalni (imajući u o obzir d aim se ne uplaćuje penzijsko osiguranje). Ako tome dodamo i stalna odlaganja mesečnih plata i dugova nagomilanih od strane poslodavaca koji su iskoristili težak položaj tih radnika, sve to ostaje nedokumentirana nepravda.

Ogromna većina ovih radnika dolazi iz sektora koji nemaju nijednu sindikalnu organizaciju na Kosovu, kao što su građevinarstvo, ugostiteljstvo, finansijski sektor, veleprodaja i maloprodaja, radionice za male i srednje proizvodne radionice,o kojima ne vodi brigu nijedna od postojećih sindikalnih organizacija, (zarad istine postoji Sindikat privatnog sektora na Kosovu, međutim značajan deo tih radnika nije ni član niti je svestan njegovog postojanja). S’hodno tome, ovi radnici su prepušteni I ostavljeni sami, dok Vlada, nažalost, taj ekonomski problem i trenutnu krizu vidi samo kroz dve prizme: poslovna oblast (kapital) i njegove potrebe; siromaštvo, za koje nameće dobrotvorne mere ublažavanja situacije, a ne takve socijalne politike koje se zasnivaju na pravima i na principu solidarnosti i jednakosti. Na drugoj strani nema značajnog interesovanja ni od strane sindikata za ovu kategoriju ljudi, jer ne smatra ih svojom klijentelom.

Pogoršani položaj tih radnika u ovom kriznom vremenu glasno govori o neophodnosti jačanja sindikalne organizacije na Kosovu. Osnaživanje takođe znači širenje sindikalne organizacije na brojne aktivne sektore naše privrede koji su u potpunosti izvan takve organizacije. Naravno, takve okolnosti u kojima ovi radnici rade čine sindikalno organizovanje prilično teškim. Ovi sektori, o kojima smo govorili, zahtevaju poslove bez kvalifikacija ili sa niskom kvalifikacijom. To čini ove radnike lako zamenljivim i kao takvi postaju mnogo iskorišćeniji. Ali u ovom trenutku mora postojati snažna podrška javnih institucija koja će tim radnicima garantovati sigurnost na radnom mestu i pravo na organizovanje. S tim u vezi, neophodno je intervenirati u Zakonu o radu da bi se eliminisala ekstremna i apsurdna fleksibilnost ugovora u ovom zakonu. U trenutnom Zakonu o radu ne postoji minimalni rok za zaključivanje ugovora o radu. Jedini fiksni rok je tamo maksimalno (10 godina) za ugovor na određeno vreme.

Ako je to prekoračeno ugovorom, smatra se ugovorom na neodređeno vreme. Nedostatak minimalnog roka (npr. zabrana ugovora o radu kraćih od godinu dana) stvara veliku neizvesnost za radnike, jer je već dokazano da se kratkoročni ugovori koriste kao disciplinsko sredstvo za radnike, jer umnogome povećavaju proizvoljnost poslodavaca i oni uskraćuju pravaradnicima.

Takva sindikalna organizacija takođe bi koristila našoj državi i našem društvu. Prvo, zato što će ovi objedinjeni i organizovani radnici imati mnogo veće kapacitete za poboljšanje radnih uslova, uključujući i njihove plate. Povećanje plata u privatnom sektoru služi ekonomiji uopšte, jer povećava ukupnu socijalnu potražnju. Drugo, sindikalna organizacija bi ubrzala registraciju tih radnika i smanjila sivu ekonomiju u ovoj oblasti. Članstvo u sindikalnim organizacijama, kada to ne ugrožava radno mesto zaposlenog, postaje vrlo privlačno za radnike. Na taj način oni bi bili legalizovani registracijom u sindikat. Takva stvar direktno bi pomogla našoj državi jer bi povećala iznos novca koji se plaća u obliku poreza državi.

Trenutna kriza je razotkrila i jednu izuzetnu slabost koju ima Republika Kosovo, posebno radnici u njoj a to je nedostatak Fonda za nezaposlene. Naravno, nemoguće bi bilo da takav fond samostalno pokriva ove velike potrebe koja je izazvana za veoma kratko vreme. Međutim mi se u našoj privredi stalno suočavamo sa takvom krizom u mikroekonomskim i socijalnim strukturama. I baš kao što je i nepodnošljivo kada većina zaposlenih na Kosovu nema prihode zbog pandemije, tako je i neprihvatljivo i nepodnošljivo za pojedine radnike kada izgube posao u normalnim vremenima.

Ova kriza pokazuje koliko je važno imati zaštitu prava i interesa radnika na Kosovu. Sada kada ova kriza je udarala po svima, trebalo bi nas podsetiti i osvestiti koliko je teško i nepravedno suočiti se sa takvim krizama. I takođe da shvate da postoje i drugi koji se sa ovakvim situacijama suočavaju skoro svakodnevno. Oni, a potencijalno i svako od nas, imamo veliku potrebu za institucionalnu podršku u slučaju gubitka posla. Stoga Fond za nezaposlene je neminovna socijalna i ekonomska potreba za našu zemlju.



Оставите одговор