Belgzim Kamberi ima radno iskustvo u oblasti političkih nauka, novinarstva, prevođenja i zastupanja ljudskih prava. Tokom godina radio sa raznim stranim i regionalnim medijima, uključujući Agence France Presse (AFP), Radio France Internationale, Le Monde, El Mundo, The Guardian, New York Times i dr. Kamberi je radio i kao konsultant i predavač, prenoseći svoje znanje i iskustvo budućim novinarima i istraživačima. Kamberi je trenutno i urednik frankofonskog portala „Courriers des Balkans“ i direktor "Le Monde diplomatique - albanski". Takođe je i predsednik Upravnog odbora Instituta „Musine Kokalari“. Belgzim Kamberi je koordinator godišnje Akademije za javnu i socijalnu politiku ISP Musine Kokalari, inicijative koja mladim ljudima na Kosovu pruža platformu da se okupe i razgovaraju o važnim pitanjima koja se odnose na javnu politiku i socijalnu pravdu. Kamberi se nada da će kroz ovu akademiju stvoriti prostor dijaloga i saradnje, na kojoj se ideje i perspektive mogu razmenjivati slobodno i konstruktivno. Belgzim Kamberi je diplomirao francuski jezik i književnost na Univerzitetu u Prištini i magistrirao političku sociologiju na Univerzitetu Pariz VIII (Francuska).

Adelina Hasani je istraživači i publicista. Doktorirala je međunarodne odnose na Univerzitetu u Ankari. Magistrirala je na temi ljudskih prava i demokratije u Jugoistočnoj Evropi na Univerzitetu u Bolonji i Sarajevu (ERMA). Osnovne studije Bachelor je završila na Univerzitetu u Ankari, smer međunarodni odnosi. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju rodne studije, političku ekonomiju i pitanja bezbednosti. Hasani ima akademske publikacije o rodnim pitanjima, nacionalizmu i o ruskoj spoljnoj politici. Adelina Hasani je organizovala brojne obuke o rodnim pitanjima, izgradnji i mobilizaciji zajednice. U međuvremenu, radila je i na lokalnim organizacijama koje se bave socijalno-ekonomskim razvojem društva i osnaživanjem žena u svim političkim i društvenim procesima. Suosnivač je inicijative - Femaktiv u Prizrenu i glavna urednica Prizma Medium. Trenutno je angažovana kao istraživačica u Kosovski centar za bezbednosne studije (QKSS).

Dr. Artan Mustafa trenutno radi kao Profesor asistent političkih nauka na Univerzitetu za biznis i tehnologiju (UBT). Artanijeva predavanja i istraživanja se fokusiraju na oblast socijalne politike i društvene osnove politike. Njegovo istraživanje je objavljeno u Contemporary Southeastern Europe, Global Social Policy, International Journal of Social Welfare, Journal of International and Comparative Social Policy, Party Politics, Revija za Socijalnu Politiku, Social Policy and Administration, kao i u više izdatih knjiga. Takođe je doprineo sa recenzijom knjiga u European Journal of Social Security dhe Social Policy and Administration, kao i verbalnim recenzijama za International Journal of Sociology and Social Policy, Southeast European and Black Sea Studies i Godišnju Konferenciju o političkim naukama i međunarodnim odnosima (IC-PSIR) u UBT. Artan Mustafa – kao nacionalni stručnjak bavi se proučavanjem oblasti penzija i socijalne inkluzije za Evropsku mrežu za analizu socijalne politike - ESPAN (ranije, Evropska mreža socijalne politike - ESPN). Tokom doktorskih studija radio je kao preddoktorski asistent i predavač iz oblasti države blagostanja i demokratije u Jugoistočnoj Evropi na Katedri za političke nauke Univerziteta u Beču. Pre toga je studirao na Univerzitetu u Prištini (BA) i Univerzitetu Upsala (MSc). Artan je redovan učesnik u aktivnostima kosovskog civilnog društva (akademskih institucija, medija i drugih organizacija civilnog društva).

Jelena Savić, iz Srbije, romskog porekla, trenutno radi kao konsultantkinja za inkluzivno obrazovanje UNICEF-a u Beogradu. Radila je sa Fondacijom za otvoreno društvo i Fondom za obrazovanje Roma, na njihovim programima stipendiranja a proteklih dvadeset godina sarađivala sa raznim romskim i feminističkim organizacijama u Srbiji. Savić je magistrirala filozofiju na Central European University u Budimpešti (Mađarska), gde se njena teza fokusirala na studije dehumanizacije sprečavanje rasizma, seksizma i specijezma. Takođe je diplomirala i magistrirala Andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Srbija). Njena nedavna istraživanja fokusirala su se na teoriju beline (u kontekstu boju kože) i njenu primenu u evropskom kontekstu na romska pitanja. Njen rad o "Gadjo Privileges" biće objavljen 2023 u Critical Romany Studies, Central European University Journal. Poglavlje - u svojstvu autorke, pod nazivom „"The Darker side of Eastern European (post) coloniality: The Case of the Roma”, analizirajući istočnoevropsku dekolonizacijalnos iz kritičke romske perspektive, biće takođe objavljeno u 2023 godini, od Routledge in the book Decolonial Politics in European Peripheries: Redefining Progressiveness, Coloniality, and Transition Efforts.. Jelena je blogerka i svoje pesme objavljuje na usernamekaspoetry.wordpress.com, a svoje vizuelne materijale i stripove na svom sajtu https://thejelenasavic.wordpress.com/material/. Njene pesme objavljene i u raznim časopisima i antologijama, među kojima i Cat Painters: Anthology of Contemporary Serbian Poetry, urednice Biljana D. Obradović i Dubravke Đurić, a objavljena 2016. godine.

Agon Maliqi je politički analitičar i publicista sa Kosova, a radi u Tirani (Albanija). On je suosnivač i bivši predsednik odbora Sbunkera, uglednog think tank i istraživačkog instituta koji se fokusira na pitanja demokratije i bezbednosti u regionu. Njegova stručnost donela mu je razne prestižne stipendije, uključujući Reagan-Fascell Democracy Fellowship u National Endowment for Democracy (NED) i Draper Hills Fellowship u Center on Democracy, Development, and the Rule of Law na Univerzitetu Stanford. Agon Maliqi je završio osnovne studije političkih nauka i evropskih studija na Američkom univerzitetu u Bugarskoj 2006. godine. Magistrirao na temi Međunarodna razvojna politika na Univerzitetu Duke u Sjedinjenim Državama 2012. godine. Širok spektar iskustava i njegovo stručno obrazovanje doprineli su njegovom širokom znanju i stručnosti u političkim i bezbednosnim pitanjima na Zapadnom Balkanu i Južnom Kavkazu.